0

Ana Antić – Kako je to biti vaspitačica na Malti

Svake godine, velika većina mladih polako emigrira i napušta svoja ognjišta. Brojevi se znatno povećavaju. Neki odlaze nakon završenog fakulteta, a neki upisuju fakultete samo da bi zahvaljući time što su studenti otišli. Neki se vraćaju, neki ostaju. Gledajući razne statistike možemo zaključiti da naši ljudi “trbuhom za kruhom” obično odlaze u obećanu zemlju Ameriku, Ujedinjene Emirate, Kinu, ili odu na Maltu.

Naš sagovornik na ovu temu je dvadesetšestogodišnja Ana Antić, diplomirani vaspitač Visoke strukovne škole u Aleksincu. Ana nam je otkrila kako je došla na ideju da ode, kao i da li se možda nekog trenutka pokajala zbog svoje odluke.

„Kada sam već bila na kraju studija, motale su mi se razne misli po glavi. Šta posle? Da li ostati ili otići? Završaš fakultet koji voliš, a onda ne možeš da nađeš posao u svojoj zemlji. U mom slučaju, a verujem i slučaju većine, radna mesta su popunjena, pa čak i prebukirana, a starijim radnicima se vreme do penzije produžava sve više. Nakon diplomiranja i dve godine mozganja i pokušavanja da nešto uradim ovde, odlučila sam da konačno odem. U potpunosti se slažem se sa pesmom „prokleta je Amerika, i zlato što sja“, pa sam je odmah eliminisala. Volim Fidži, ali pošto mislim da sam još mala za njega, eto, Malta je pala kao konačan izbor. I tako, dan za danom, tamo sam već dve godine.“

Popeye village - Zgubidan

Popeye village

Duck village - Zgubidan

Duck village

Kada je najteže, ne treba odustajati

Početak kao i svaki, bio je težak. Stara izreka, za koju sada iz iskustva mogu da potvrdim kao tačnu, glasi „Ljudi u početku obećavaju kule i gradove“. Tako je meni obećan smeštaj, da bi na kraju umalo dečko i ja spavali na ulici kada smo stigli. Ni sa poslom nije bilo lako u početku. Mnogi te odbijaju, poslodavci neće da ti rade papire. Ako želiš da radiš neki posao koji je iole zanimljivji od sobarice i građevinca moraš na crno, i to ako neko od poslodavca pristane na to. Prvih mesec dana, nisam nikako mogla da nađem posao, dečko je radio samo part time job u kafiću. Potrošili smo gotovo svu ušteđevinu, za hranu smo se bukvalno preračunavali šta ćemo, kako i od čega ćemo da spremimo nešto, bilo šta. E tada mi je prošla misao, „Šta mi je kog đavola trebalo sve ovo“. Međutim, nisam odustala. Desi se i dan danas da to opet pomislim. Neki dan je plus, neki minus. Dobra stvar je ta da mogu da dolazim u Srbiju na par meseci, kada se uželim svojih, a povratna karta nije toliko skupa.“

Izvor: Facebook

Izvor: Facebook

 

Ana Antić prvi posao koji je počela da radi bio je u hotelu, kao sobarica.

“Izdržala sam cela dva dana. Nikome to ne bih preporučila, osim ako u tom trenutku nema nikakvog izbora. Ubrzo sam počela da radim kao konobarica u jednom elitnom hotelskom restoranu. Tamo nije bilo loše, svaki dan smo menjali pozicije, malo u back-u, gde se polira posuđe, malo kao hostesa. 

Neki dan se radilo na zadnjem spratu na bazenu, tako da mi nije bilo previše dosadno. Satnice su mi nekada bile očajne, pogotovo kada sam morala da radim dvokratno. Imala sam dosta kolega koji su iz Srbije, sa njima mi je bilo baš zanimljivo. U nekim trenutcima mi se cinilo da nisam na Malti. Ovde mislim da ima više Srba nego Malteza, odgovorila nam je Ana Antić kroz smeh.“

Ana Antić – Għalliem iz Srbije

Nakon mnogo danonoćnog rada u hotelskim restoranima i kafićima, posle godinu dana i dva meseca, Ana je uspela da nađe posao u struci.

“Da je neko rekao da ću na Malti da radim kao vaspitačica, verovatno mu ne bih poverovala. E sada je na red došao opet novi početak. Moja očekivanja što se tiče vrtića bila su i suviše visoka. Nadala sam se vrtiću poput onih „naših“, prepunih murala koje su oslikavale vaspitačice, koji se protežu duž širokih hodnika, no došla sam u mali skučen prostor, sa previše dece. Ubrzo je sve to nekako došlo na svoje, uspela sam brzo da se priviknem.

Deca sa kojom radim su uzrasta od 4 meseci do 3 godine. Za svoje godine znaju dosta toga, oblike, boje, životinje, abecedu… Sa nekom decom komuniciram na engleskom jeziku, dok sa nekom decom nemam govornu komunikaciju, jer roditelji zahtevaju da se sa njima komunicira iskljušivo na arapskom jeziku (malteški jezik, velikim delom čini arapski jezik), tu uskaču koleginice Maltežanke.“

Radovi dece i vaspitačica - Zgubidan

Zajednički radovi dece i vaspitačica

Koliko je Malta zaista lepa onima koji tamo žive i rade

Kako nam je Ana rekla, Malta je iz perspektive turiste jako lepa zemlja, dok za one koji ovde žive i rade, nije baš slučaj

“Naravno da ima jako lepih mesta i znamenitosti koje mogu da se posete. Malta je prepuna crkava, poseduje čak 365 njih, po jednu za svaki dan u godini. Maltezi su jako pobožan narod i posećuju crkve svakog petka. Što se izlazaka, svi mogući klubovi su stacionirani u mestu koje se zove Paceville. Plaže su uglavnom kamene, dok onih peščanih ima malo manje. Ono što sam primetila da najviše vole je hrana i igranje binga, ne putuju previše, kad imaju slobodnog vremena, uglavnom odsednu ovde u nekom od hotela.

Deo Mdine - nekadašnjeg glavnog grada Malte - Zgubidan

Deo Mdine – nekadašnjeg glavnog grada Malte

Povratak u Srbiju, ili osvajanje ostatka sveta

Ana Antić trenutno ne razmišlja mnogo o povratiku u Srbiju.

“Naravno da bih najviše od svega želela da živim u Srbiji, ali u uslovima u kojima se sada nalazi ne želim, mislim da ću preskočiti. Za sada sam tu gde jesam, ne žalim se previše, međutim ne vidim sebe ovde na duže staze. Maltu svakako smatram jako dobrom odskočnom daskom za dalje, a sebe vidim kroz koju godinu u nekoj drugoj, daljoj i egzotičnijoj zemlji.“

Ova mlada devojka je svojom istrajnošću i upornošću uspela da prevaziđe sve prepreke i da se adaptira na malteški način života i stekne jedno veliko iskustvo, koje će joj svakako značiti za dalju karijeru. Pored toga, podelivši svoje iskustvo sa nama naučili smo još nešto novo o mladim ljudima koji okušavaju svoju sreću van granica naše zemlje. Ovakvim radom i ambicijama, verujemo da će uspeti da ostvari svoj san i da će jednog dana otići na Fidži.

 

Ema Janošević

Ema Janošević

Rođena u Knjaževcu 1992. godine. Živi i radi u Nišu, gde je završila fakultet za turizam i hotelijerstvo na univerzitetu Singidunum. U slobodno vreme voli da gleda kultne filmove i istražuje svet slikarstva i raznih muzičkih žanrova.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *