0

Boj na Čegru – Dan kada je Stevan Sinđelić ušao u legendu

Kada smo pisali o Prvom srpskom ustanku, pisali smo to kao uvertiru za jednu veoma važnu bitku koja se odigrala u Nišu. I to na današnji dan. Bila je bitka koja je ostala urezana u istoriji našeg naroda. Bitka koja je pokazala svu našu hrabrost. Bitka na Čegru.
Na osnovu ratnog plana za 1809. južni korpus dobio je zadatak da se usmeri prema Nišu. Taktika ustaničke vojske, slabo opremljene teškom artiljerijom, tokom celog toka Ustanka, zasnivala se na veštom korišćenju terena, prirodnih i veštačkih prepreka i brzom manevru snaga.

Čegar Niš
Niška tvrđava je po svojoj veličini bila odmah iza beogradske. Izgrađena je u 18. veku. Njeni, osam metara visoki i tri metara široki kameni zidovi, koji su se protezali u dužini preko dva kilometra, pružali su odličnu zaštitu njenoj posadi.
Prema istorijskim zapisima u niškoj tvrđavi za vreme Prvog srpskog ustanka, a pred boj na Čegru, bilo je između 30 i 35 hiljada Turaka, naspram 18 hiljada Srba. Srpska vojska izgradila je 6 šančeva, od kojih je najveći bio upravo na Čegru.
Iz istorijskih zapisa dolazi se do saznanja da je boj na Čegru započeo rano ujutru i da je trajao sve do kasnog podneva. Stevan Sinđelić i njegovi vojnici pružali junački otpor turskim napadima i uspešno se branili.
Turska vojska uspela je da probije šanac i nastala je borba „prsa u prsa“. Brojčano nadmoćni, Turci su dobijali rat. Poraz je bio neminovan. Da bi sprečio ovakav kraj, Stevan Sinđelić digao je u vazduh ceo šanac i tako u smrt odveo malobrojne, do tog trenutka preživele Srbe i mnogobrojnu tursku vojsku.

Boj na Čegru
Ovakav kraj boja na Čegru ostavio je velike posledice po tursku vojsku, koja je doživela ogroman gubitak. Neki istorijski podaci govore da je u toj eksploziji stradalo oko 3000 srpskih i preko 10 000 turskih vojnika.
Huršid-paša nakon bitke naredio je da se poginulim srpskim junacima odseku glave. Sa lobanja je odstranjena koža i ispunjena pamukom, poslata u Istanbul kao dokaz velike turske pobede. Od lobanja je napravljen strašan spomenik turskog varvarstva nazvan Ćele-kula. Ćele-kula, u srpskom narodu, postala je simbol slobode i spremnosti da se taj cilj i pogine.

O životu Stevana Sinđelića

Stevan Sinđelić rođen je u selu Vojska u južnom delu Resave, sedamdesetih godina 18. veka. Prezime je dobio po majci, koja se zvala Sinđelija.
Sa nekih desetak godina, majka ga šalje kod resavskog kneza Petra iz Gložana, gde je postao sluga. Njegovu inteligenciju i hrabrost uočio je lično knez Petar, koji ga šalje u školu, a kasnije uzima za pisara.
Međutim postoje i drugačiji spisi, koji kažu da je kod kneza Petra došao da bi stekao vojno obrazovanje. Zbog hrabrosti i veštine postao je knez Petrov buljubaša.

Stevan Sinđelić
Stevan Sinđelić jedan je od srpskih najvećih heroja. Njegov junački potez u boju na Čegru, od njega je napravio legendu. Čegar i Ćele-kula postali sinonim slobode i inspiracija mnogih pesnika tog vremena.

 

Nikola Đukić

Nikola Đukić

Diplomirani žurnalista i master komunikolog. Pored novinarstva bavi se marketingom, pisanjem scenarija, snimanjem dokumentarnih filmova, muzikom. Od 2017. godine postaje jedan od osnivača NVO "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture" i portala "Zgubidan.rs"

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *