0

Nemanja Kojić Coyote – Niš je moje domaće mesto

Jeste li dobro proveli vikend? Ekipa Zgubidana svakako jeste, slušajući dobar rege zvuk i uzivajući u svakoj minuti promocije Coyotovog novog albuma “Sevengreen”, u klubu Feedback.

Kakvi su utisci, i kakva su njegova osećanja nakon nastupa, Nemanja Kojić Coyote nam je kroz osmeh odgovorio.

Nastup u Feedback-u - Zgubidan

Zgubidan, photo credit: Dušan Dragosavljević

“Pa ja mislim da je ovo već peti, šesti put da smo u Feedback-u, i uvek je super. Ovde imam jednu fan bazu… Mislim, sama ta reč fan, to je bezveze, zato što ja toliko ljudi u Nišu znam. Toliko ljudi mi je ovde drago. Ovo je mala zemlja, kao da si otišao u neki drugi kraj u gradu u kome već živiš.”

Snimanje albuma Sevengreen

Takođe smo pričali o mestu snimanja albuma, kakav je projekat u pitanju i po čemu je različit od ostalih.

“Album je rađen pola kod mene u kući, u studiju, tu su snimani moji tejkovi, vokali, i tromboni. Ostatak je rađen u Beču, u House of Riddim studiju. House of Riddim je trenutno jedna od najaktivnijih internacionalnih rege produkcijskih kuća. Ja sam eto dobio priliku da album, koji je isproduciran tamo, izdam ovde za domaćeg izdavača. Smatram da je to nekako kruna mog rada do sad, jer jeste deseti album, i mislim da je najkompleksniji vokalni album koji sam do sad izdao.”

Nemanja nam je otkrio da su mu omiljene pesme sa novog albuma “Bells of Hate”, koja je takođe i predstavnica istog, i koja drži tu neku stranu ozbiljnosti. A kada je reč o intimnim i dragim pesmama, to je definitivno “Tone of your Voice.”

Coyote tokom nastupa - Zgubidan

Zgubidan, photo credit: Dušan Dragosavljević

Srpska rege scena i omiljene saradnje

Pitali smo Nemanju da podeli sa nama mišljenje što se tiče naše rege scene,

“Mislim da je ta rege scena širok pojam. Konkretno kod nas ne postoji ni jedna scena. Postoje bendovi koji sviraju sličan muzički pravac. Međutim, ne postoji nikakav underground mini-establišment koji bi te i te bendove sve privukao na jedno mesto, nego svako radi za sebe. Tako da ja u većini slučajeva ni ne znam kada neki novi rege bend izda nešto, osim ako to nisu FC Apatride, koji su moji prijatelji, koje čujem i viđam svaki dan. Izvojio bih i Jahmessenjah iz Milanovca i još par zanimljivih. Međutim, sama rege scena ne postoji. Drago mi je što postoji dosta bendova, koji poštuju rege,  nisu u korenima samo i isključivo rege, kao na primer Stereo Banana, ali oseća se jak uticaj rege zvuka. Rege je danas svuda prisutan, od mejnstrim muzike, do dj-eva, pa čak i narodnjaka.”

Tokom svoje dugogodišnje karijere Nemanja je sarađivao sa mnogim izvođačima, te nam je ovom prilikom izdvojio one najdraže, koje su mu prirasle srcu.

“Ima tu par saradnji sa manje poznatim rege izvođačima, ali ne manje kvalitetnim, baš zato što su manje poznati, meni su interesantni zato što su autentični, ali od velikih stvari, najdraže mi je što sam svirao na albumu Lee “Scratch” Perry-ija, to je stvarno nešto što je bio moj san, a svi znamo ko je Lee Scratch Perry. Lee je producirao prve demo snimke Bob Marley-ja. On je bio njegov mentor, učio ga je da peva i da funkcioniše u studiju, da se ponaša na sceni. Ja sam snimao na njegovom albumu koji je nominovan za gremi 2014-e godine, trombone i aranžirao sam sve duvačke linije, tako da mi je to jedna od bitnijih saradnji. Taj album volim, kao da slušam neki album na kome nisam učestvovao. “

Pored FC Apatrida, Nemanja je izdvojio i SmokenSoul kao i prvi album irieFm-a kao omiljene i cenjenije.

Planovi u bliskoj budućnosti

Za kraj smo pitali Nemanju, kako mu se čini niška publika, s obzirom da je naš rado viđen gost. Kao i da li možda postoji mogućnost da ga nekada vidimo i na Nisville Jazz festivalu, čiji izvođači nisu samo iz sveta džeza, već i drugih muzičkih žanrova.

Pa carski kao i uvek, Niš je već moje domaće mesto. Nekad bude više, nekad bude manje ljudi, ali atmosfera je uvek sjajna. Ja uvek siđem zadovoljan sa bine. Što se tiče letnjih festivala, moja velika želja je da prilagodim jedan bend za tako nešto. Neki akustični bend, i planiram da angažujem jednog poznatog srpskog pijanistu, i jednog dobrog jazz gitaristu, perkusionistu, i da sviramo neku unpluged verziju svih moji najpopularnijih pesama koje ljudi najviše vole. Mislim da će to da ima dobar odjek, zato što biće pesme u novom ruhu, biće mekse, slušljivije za različite vrste ljudi. Ne volim da kažem za široke narodne mase, jer nije to. Biće slušljivije za ljude istančanih muzičkih ukusa. Svideće se nekom ko slusa džez, ko sluša i rok i druge stvari. Tako da, trudim se da skupim neobičan rege bend.”

Nastup u Feedbacku - Zgubidan

Zgubidan, photo credit: Dušan Dragosavljević

Nastup u Feedbacku 2 - Zgubidan

Zgubidan, photo credit: Dušan Dragosavljević

Intervju - Zgubidan

Zgubidan, photo credit: Dušan Dragosavljević

 

 

 

 

 

Ema Janošević

Ema Janošević

Rođena u Knjaževcu 1992. godine. Živi i radi u Nišu, gde je završila fakultet za turizam i hotelijerstvo na Univerzitetu Singidunum. U slobodno vreme voli da gleda kultne filmove i istražuje svet slikarstva i raznih muzičkih žanrova.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *