0

Crteži na telu kao ogledalo unutrašnjih osećaja kroz istoriju

Crteži na telu, vizuelno su sve prisutniji i u stavovima savremenika različito opravdani. Ovakav način izražavanja, kojim se ukazuje na neki značajan deo života ili odražava bunt bez upotrebe reči, postao je globalno prihvaćen. Iako se ovakav vid telesnog govora u prvi mah povezuje sa novim dobom, istina govori da je ovaj vid kreativnog poriva od vajkada prisutan. Mnoga predanja svedoče da su i „naši“ pećinski preci crtali po svojim telima, dok sa sigurnošću možemo govoriti o ritualnom oslikavanju kod plemena Inka, Maja, starih Egipćana kao i kod različitih evrposkih, azijskih i plemena Južne Amerike. U doba antičke Grčke tetovaže i žigosanja, služile su kao kazne i mere opomene za raobove.

Izvor:http://www.tattooskid.com/oldest-tattoo-mummy_ZA7efamqN6XnW8%7C2zAALT3p*Lk3fOiPqCflFHVnDhWs/5

Istorija telesnih slika

Tetoviranje lica je zadržano do početka četvrtog veka , ukazujući na pripadnost određenoj kasti ili sloju ljudi. Odnosilo se na osuđenike, vojnike i gladijatore. Rimski car Konstantin je ukinuo tetoviranje lica, izražavajući svoje negodovanje prema ovakvom vidu javnog poniženja. Simbolika tetoviranja puteva i različitih lavirinata, kod Kelta ukazuje na važnost izbora pravog životnog puta. Vikinzi su u svojim ritualima iscrtavali čitava tela, kako bi pokazali „moć“ i ulili strah. Kod Starih Slovena ulaznice za rituale drevnog kulta plodnosti bile su tetovaže u obliku romba.

izvor:http://www.tattooskid.com/oldest-tattoo-mummy_ZA7efamqN6XnW8%7C2zAALT3p*Lk3fOiPqCflFHVnDhWs/5

Savremeni ubodi

Engleski istraživači su u doba kolonijalizacije dovodili tetovirane Polinežane sa osvojenih područja i prikazivali ih na vašarima. Kroz poređenje s primitivnim domorocima, javno su demonstrirali visinu evropske civilizacije i kulture. Nešto kasnije, međutim, tetoviranje je postalo tradicija u Britanskoj mornarici.

Prva radnja za tetoviranje otvorena je u Njujorku 1846. godine, a mušterije su bili vojnici koji su se borili na obe strane u Američkom građanskom ratu.

Ogledalo unutrašnjih osećaja

Danas se „telesni crtači“ izuzetno cene a njihovom radu se samoinicijativno podvrgavaju ljudi oba pola i različite starosne dobi.

Sociolozi i psiholozi  su se bavili fenomenom „tetoviranja“. Postoje različita gledišta i shvatanja potrebe za oslikavanjem tela. Većina istraživanja su istakla „emotivnu pozadinu“ koju konzumenti na neki način žele da iskažu.

Stručnjak za čitanje jezika tela Džudi Džejms, je u svojoj najnovijoj knjizi „The You Code“, otkrila kako pomoću crteža i tetovaža možemo sa velikom sigurnošću proceniti kakavo je naše okruženje ili naš partner.

Izvor: http://www.tattooskid.com

Nevezano za vreme u kome su nastajale očigledno je da su tetovaže na različite načine bile sastavni deo svakog prethodnog vremena i da se njihova namena i svrha menja. U nekim civilizacijama su označavale težinu kazne u nekima snagu bunta. Danas je njihov smisao u prenošenju emotivnih poruka, koje su mnogima na prvi pogledan nejasne. U vreme pojačanog individualizma i otuđenosti, jasna je njihova poruka koja poziva na dijalog.

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO – „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *