0

Da li možemo verovati Vikipediji?

Vikimedija je neprofitna organizacija čiji je jedan od osnovnih ciljeva kreiranje sadržaja i upravljanjem Vikipedijom. Reč je o globalnom projektu, koji je realizovan na više govornih područja, sa tendencijom ekspanzije i umreženja velikog broja entuzijasta spremnih da dele znanje. Ova onlajn enciklopedija, u prednosti je u odnosu na klasične enciklopedije pošto ju je moguće dopunjavati i iznova kreirati. Sadržaji Vikipedije se dele pod slobodnom licencom, što podrazumeva slobodno korišćenje i deljenje informacija i pouzdanih sadržaja, bez štetnih posledica.

Beograd , Seminar Vikimedije 30.06.2018. godina

Slobodna licenca podrazumeva da kreator dela dozvoljava da drugi koriste njegovo delo. Stvaralac polaže prava na delo izuzev ukoliko na osnovu pravnih dokumenata kao što je Creative Commons licenca, ovo pravo ne ustupi samoinicijativno na slobodno korišćenje.

Vodič za Vikipedijine volontere

Tekstovi koje podržava Vikipedija moraju da ispune formu enciklopedijskog karaktera. Treba naglasiti da su svi pozvani da kao volonteri uređuju ovaj prostor. Postoje administratori koji kontrolišu sve izmene kao i verodostojnost napisanog. Broj korisnika i uređivača je u porastu. Iako obrazovanje kao ni godine starosti nisu presudni faktor doskorašnja iskustva govore da se ovim volonterskim radom pretežno bave “ljudi od nauke”.

Vikipedija je u većoj ili manjoj meri prisutna na skoro svim govornim područijima. Engleska “verzija” onlajn enciklopedije je najbogatija, upravo iz razloga što se Engleska mreža najotvorenija za saradnju sa svim zainteresovanim volonterima.

Baza podataka srpskog govornog područja je u ekspanziji i već je u drugoj deceniji rada. Reč je o dobro razradjenoj strategiji uredništva , koje osmišljenim konceptima, kroz uključivanje obrazovnih institucija nastoji da stepen verodostojnosti podataka podigne na najviši mogući nivo.

“Vikipedija čuva od zaborava”

Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Википедија_на_српском_језику

Na Vikipediji se kao reference objavljuju radovi sa blogova, sajtova, knjiga ili iz drugih izvora koji su u javnom vlasništvu ili su pod slobodnom licencom. Javno vlasništvo podrazumeva ono delo čiji autori nisu u životu. Pre njihove smrti su bila zaštićena autorskim pravima, a nakon se smatraju javnim vlasništvom. Na primer većina materijala koje izdaje NASA se smatra javnim vlasništvom. Na ovaj način sadašnje generacije su u mogućnosti da na mnogo lakši i brži način mogu da se upoznaju kako sa sopstevom tako i sa svim kulturama sveta. Samim tim su mnogi naučni i kulturni sadržaji u jednostavnoj i sažetoj formi lako dostupni. Vikipediju možemo preporučiti prosvetnim radnicima kao odličan alat za raznovrsno kreiranje obrazovnih sadržaja.

 

 

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *