0

Dušan Stojanović – Čovek iza pesme

Izvor:YouTube

Dušan Stojanović, pesnik, pisac, kompozitor, reditelj, slikar, novinar. A pre svega čovek. Piše još od detinjstva, inspiraciju pronalazi u sebi, piše iz emocija, iskreno, i pogađa u nama onu “žicu”. Objavio je 2010. zbirku pesama “Balkansi Rokenrol”, na kojoj učestvuju njegovi prijatelji, učitelji, mentori, Petar Kralj, Goran Sultanović, Srboljub Milin, Matija Bećković, Bora Todorović i mnogi drugi.
Godine 2015. izdao je knjigu “Život iza zavese”, posvećenu glumačkom bardu Zoranu Radmiloviću. Pored pisanja, bavi se muzikom, komponovao je za film, pomagao mladima sa specijalnim potrebama da pokažu svoje talente, režirao je nekoliko filmova, a piše i za najmlađe. Bio je član benda  “Sinergija”, i sa prijateljima je osnovao udrućenje “Skylight” aktivno na “Youtube-u”, gde objavljuje muziku, kao i svoje pesme koje govore naši najveći glumci. Mladima želi da prenese ono što su njemu preneli njegovi učitelji i da ih ohrabri da neguju, razvijaju svoje talente, istraju i stvaraju.

Rani počeci

Već u osnovnoj školi Dušan Stojanović je zapisao svoje prve stihove. Flomasterom je ispunio stranice, a inspiracija za pisanje došla mu je od velikog Dragana Gage Nikolića, tačnije Urketa, lika koji je tumačio u filmu Dušana Prelevića PreletaPoslednji krug u Monci”. U razgovoru sa Dušanom, saznali smo više o njegovim prvim koracima ka umetnosti.

“Zeleni flomaster i nevešto pisana slova po iscepanoj stranici notesa. Mislim da se to mojim ukućanima svidelo, da su ocenili taj švrakopis, kao nešto vredno pohvale. Gaga je otvorio ta mala vrata u svet pisanja, umetnosti uopšte, kasnije je i lično pomagao nastanak romana “Život iza zavese”, na šta sam izuzetno ponosan. Film “Poslednji krug u monci” Dušana Prelevića. Odnosno lik Urketa, koji tumači Gaga Nikolić. To je ono prvo što pamtim kao zapis, drugi razred osnovne škole, otprilike.”


Kada je u školi bilo polemike o tome ko će šta biti kad poraste mali Dušan je “na keca” rekao da će biti pesnik. Kod dece tog uzrasta ova konstatacija je, logično izazivala smeh, ali nije to mnogo značilo Dušanu, bio je jako siguran u ono što je rekao.

“Rekao sam drugarima, bez neke dileme, biću pesnik. I pristojno su se nasmejali, a ja ponovio već rečeno: Biću pesnik. Da li to može da se uzme za početak, da li sam tada odlučio, ili sam to oduvek nosio sobom? I znam i ne znam?”


Falio je jedan Dušan

Dušan Stojanović rođen je 19. avgusta 1984. godine. Na prvi pogled datum nimalo drukčiji od bilo kog drugog datuma.
Naš veliki umetnik i stvaralac Duško Radović, napustio nas je 16. avgusta 1984. godine, samo tri dana kasnije na ovaj svet je stigao Dušan Stojanović. Tu je sve i počelo.

“Ja verujem da je u leto 1984, Neko išao nebom i vikao, Duško Radović je došao 16. a mi još nismo rešili pitanje da u Beogradu nedostaje jedan pesnik, koga ćemo, koga da pošaljemo? Ti mali, debeli, da ti, ideš dole! I onda kao potvrdu za to, dodajem još, da sam se prva četiri dana svog boravka na zemlji zvao Đorđe, čime moja baka nije bila najzadovoljnija, pa je rekla neka se zove Dušan. Eto, tako sam postao pesnik. Falio je jedan Dušan.”


Učitelji života

Učitelja u životu je mnogo. Roditelji, prijatelji, kolege, svi nas uče nečemu. Pa i sami sebi smo nebrojano puta bili učitelji. Sve što nas okružuje, može biti naš učitelj, vodič kroz život. Ali, najvredniji učitelji, svakako jesu umetnici. Iz dana u dan se žrtvuju, troše svoje emocije, prenose ih nama, dele ih sa nama. Naše je samo da ih nakalemimo, i iz njih dobijemo naše materijale za dalje učenje, nekih drugih ljudi oko nas. Dušan Stojanović, je, može se reći, učio i dalje uči od najboljih. Otkrio nam je ko su ti ljudi koji su njemu preneli važne životne lekcije.

 

“To je ta škola Ateljea 212. Profesori su tu i Bora Todorović, Gagi Nikolić, Aljoša Vučković, Goran Sultanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Petar Božović, Gorica Popović… Tu se uče neke posebne discipline, one koje čine naš zanat nečim lepim, značajnim i korisnim. Usavršavanje nikada ne prestaje, tako da, da, još učim. Verujem da je učenje proces primopredaje veštine, nešto što dolaz sa obe strane.”

“Da li su i šta uvideli kod mene, prepoznali, “naučili”. Ne znam. Imao sam sreću da budem tu, da me prihvate kao nekoga ko želi da nosi taj plamen kroz mrak svakodnevnih opustošenja duha. Kao jednog od njih i to je lepo. Biti tu u borbi koja uvek traje…”

Multitalentovana ličnost

Kao što smo već napomenuli, Dušan Stojanović, stvara u više umetničkih polja. Iako je neke od talenata koje poseduje pomalo zanemario, nada se da će im se vratiti, jer je po prirodi, kako sam kaže, svaštar. Iako više nije u bendu, nije se u potpunosti odrekao muzike.

“Na žalost nisam više u bendu. Ali pišem za druge ljude, komponujem. Radio sam ne tako davno pored drugih autora, dve kompozicije za film “Maestro” Boška Milosavljevića, o velikom reditelju Juriju Ljvoviču Rakitinu u kome značajnu ulogu ima Miloš Biković. Eto, taj film je dobio nagradu “Zlatni Vitez” u Rusiji, a ovde se malo zna za to.”

“Samo sam jedan dar zanemario, slikanje, ali se nadam da ću se jednom i njemu vratiti. Jer ja sam svaštar. Pišem poeziju, drame, romane, scenarija, priče, pišem primenjene tekstove za izvodjače pop muzike. Bavim se pomalo novinarstvom. Komponujem, režirao sam tri dokumentarna filma. Bavim se dizajnom kad mi treba poster ili naslovna strana za knjigu.”

Koliko je Dušan Stojanović talentovan, i koliko je dodirnuo ljude oko sebe, potvrđuje nam to i da je on jedan od retkih pesnika čije stihove je govorio legendarni Bora Todorović. Za Dušana ovo ima poseban značaj.

 

“Bora Todorović je div umetnosti našeg naroda. Sigurno da je ta saradnja poseban trenutak u mom stvaralaštvu, našoj umetnosti uopšte, ako se moje pisanje može ubrajati u umetnost. Nikada neću zaboraviti posvećenost i ljubav koju je pokazao. To je ono više, čemu treba težiti. Veliki je Borivoje umetnik, majstor. Neko me tamo mnogo voli, kada je upriličio da se sretnemo, da stvaramo. Mislim da nismo dovoljno zahvalni za svu ljubav koja na nas dolazi, ja prvi. Treba promišljati o tome?”

Poruka mladima

Stanje svim sferama naših okruženja danas, daleko je od idealnog. Mediji su zamračeni, pa se dešava da se i neke vrednosti zamrače. Dušan Stojanović, vidi izlaz iz ovoga, smatra da je pristup stvarima najvažniji.

“Moja borba je taj moj put, sve što radim na njemu. Možda nisam u fokusu medija, ali nisam ni daleko van njega. Baš zbog moje saradnje sa glumcima, žele da vide i čuju šta imam da ponudim. Važno je pametno koristiti internet i društvene mreže. Organizovati kulturna okupljanja po svaku cenu. Deliti sa ljudima ono što radiš, jer nije to samo za nas, nego da i drugi vide. Jedan vikend kod jednog drugara napravi se književno veče, svako da govori neku svoju ili tudju pesmu, monolog… sviraju se gitare, pevaju neke lepe pesme. Drugi vikend kod drugog… Okupljanja koja će održati zdravim jezgro društva. Kulturu uopšte.”

“To je savet i da se ne odustaje nikad od onoga što osećaju kao svoj priziv Bogu. Uvek sve što dolazi da se prihvati kao da je iz Božije ruke došlo, teško, ali oslobadjajuće.”

Za kraj, ekipa Zgubidana vas pozdravlja stihovima Dušana Stojanovića, koje je govorio veliki “profesinalac” Bora Todorović:

“Budi i ti jednom profesionalac,
pronađi sebe u meni,
pronađi nas u sebi,
pa iznova vetru šapući moj glas.
Prosto, kad kažem čudo,
onda mislim da umetnost ne postoji ako nije čudo.
To sve ostalo, je, čini mi se, nešto čim se bavi čovek da bi jednom dotakao, to čudo što se zove, Umetnost.

 

 

 

 

 

Nemanja Petković

Nemanja Petković

Student žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zanima me sport, muzika, film, poezija, pisanje.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *