0

Evropsko prvenstvo – krah svetskih prvaka

Mlada reprezentacija Srbije do 21 godine, neslavno je završila svoje učešće na Evropskom prvenstu koje se održava u Poljskoj. Naši mladi fudbaleri uspeli su da osvoje samo jedan bod u tri odigrana susreta, postignu samo dva pogotka i zauzmu treće mesto u grupi B. Izabranici Nenada Lalatovića na šampionat Evrope, doputovali su kao favoriti iz senke i kao aktuelni prvaci sveta u kategoriji do 19 godina. Međutim, sportsko sazrevanje ove generacije koja je donela najveći uspeh srpskom fudbalu, očigledno nije dobro usmeravano.

„Sreća – presudni faktor“

Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/2017_UEFA_European_Under-21_Championship

Po rečima „prekaljenog“ stručnjaka, Nenada Lalatovića, ovaj šampionat će ostati upamćen kao najnesrećniji turnir za naše reprezentativce. Kvalitet i dobru igru svakako smo pokazali, bar tako misli najperspektivniji trener u  Superligi Srbije. Pažnju na sebe Lalatović je skrenuo dešavanjima van terena, a ne na samom terenu. Niška publika se sa kvalitetima „flomaster stručnjaka“ najbolje upoznala na konfernciji za štampu, kada je pokazao puni potencijal svog vokabulara. Taktičke zamisli, kao i agresivna igra kojom je naša reprezentacija pokušala da odgovori kvalitetnijim timovima Portugala i Španije, pokazali su se kao potputni promašaj. U susretu sa Makedonijom na površinu su isplivali svi nedostaci kao i manjak želje i motivacije, iako je naš teatralni stručnjak i ovog puta konstatovao samo nedostatak sreće.

 

Tabela grube  

Superliga Srbije u crvenoj zoni

Najkvalitetniji i najperspektivniji fudbaler domaćeg šampionata, Uroš Đurđević, put Poljeske se uputio sa epitetima rasnog strelca i vanserijskog tehničara. Nezaustavljivi i neuhvatljivi Đurđević na šapionatu u Poljskoj zadužio je kapitensku traku. Kao igrač koji je imao  uspešniju sezonu od svih naših reprezentativaca, bio je pun samopouzdanja i vere u sebe.  Međutim, Uroš je pokazao da golmani u našem fudbalu (ne)namerno spuštaju ruke pred njegovim silovitim udarcima. U prvom susretu protiv Portugala, Uroš se propisno ispromašivao i dao do znanja svim posmatračima da ubitačni udarac pretežno dolazi do izražaja na srpskim terenima.

U susretu sa Makedonijom, koja je delovala kao lak rival, bio je u senci igrača makedonske defanzive. I na kraju, kao i svi veliki šampioni i kapiteni, Uroš je u oproštajnom meču turnira sa reprezentracijom Španije, nalik na Zinedina Zidana dobio crveni karton udarivši igrača Španije laktom u bradu. Tako je „srpska mašina“ za golove šampionat završila samo sa jednim realizovanim pogotkom.

Cena ne određuje kvalitet

Veliki transferi u fudbalu sve češće su povezani sa marketinškim manipulacijama, a sve ređe sa suvim kvalitetom fudbalera. Tako je i na primeru naših mladih nada. Srpski Stiven Džerard, Marko Grujić, igrač Engleskog Liverpool-a pred početak šampionata je apostrofiran kao udarna igla našeg tima. Osim uglađene frizure, par pogibeljnih startova i dva žuta kartona, Marko nije pokazao ništa. Rame uz rame sa Grujićem brzonogi Andrija Živković, koji je svojim trensferom u Benfiku uzbrukao Srbiju, bio je samo bleda kopija momka kakvog su najavljivali mediji. Pored njih dvojice srpska hobotnica i svojevremena nada Mančester Junajteda, golman Vanja Milinković Savić, podsećao je na vaterpolo golmana, jer je u prve dve utakmice bukvalno „plivao“ u šesnaestercu.

Srđan Plavšić ili „Atomski mrav“, kako ga nazivaju saigrači, pokazao je visok nivo motivisanosti i upornosti. Međutim u presudnim trenucima  bilo je evidentno da su njegova konstitucija kao i ideje i razumevanje  fudbala, prikladniji za stoni fudbal. Jedina konstantna i svetla tačka u srpskoj reprezentaciji bio je bivši igrač Vojvodine i fudbler Frankfurta, Mijat Gaćinović. Reč je o svetlom primeru kvalitetno odabranog kluba, koji je igraču pružio minutažu i omogućio da stekne iskustvo.

Dome slatki dome

Po rečima Nenada Lalatovića „manjak sreće“ bio je presudan faktor da Srbija pre vremena bukira karte za povratak. Na žalost ova zlatna generacija koja je pre dve godine tražila državne penzije od tadašnjeg predsednika Republike Srbije, neslavno završava Evropski šampionat. Možda se upravo u željama naših mladih fudbalera, još te 2015. godine, izrečenim na proslavi titule osvojene na Novom Zelandu,  može prepoznati njihov dalji razvitak. Kada neko „dostigne vrhunac“ sa 19 i zaradi novac nema želju i potrebu za daljim nadograđivanjem, bar je to slučaj koji se iznova ponavlja sa srpkim fubalerima nevezano za koju starosnu dobu tima nastupaju.

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *