0

Govor mržnje-ne! Sve ostale stvari su, izgleda, dozvoljene

Govor mržnje je, kao takav, prvi put “primećen” u Americi 70-tih godina, prošlog veka. Radi se o govorenju na štetu nekoga, a motivisala nas je naša netolerancija prema nečijoj rasnoj, etničkoj, verskoj ili nekoj drugoj pripadnosti ili orijentaciji.

Svi dobro znamo da je u našoj zemlji najviše govora mržnje među političarima. Ali, oni nisu tema ovde, niti će ikada biti.

Kao temu želim da nametnem Rome. Naime, govorom mržnje se smatra ako ljude romske nacionalnosti nazovemo Ciganima! I ako to uradimo, na tome će nam svi zameriti, možemo odgovarati i pred zakonom. A svi dobro znamo da i oni sami sebe nazivaju tako.

Nebitno.

Govor mržnje, netolerancija i “problemi” sa Romima koje smo sami izazvali

Dok su se svi svojski trudili da Rome nikako ne nazovu Ciganima, propustili su jedan drugi cirkus vezan za njih. To su ljudi kojima se i dan-danas ništa ne veruje. Koji se posmatraju sa bojažljivošću. Kojima se zalupe vrata gde god zakucali. Koji se psuju na ulici. Koji se ne uključuju u normalne tokove života i koji nas zabavljaju jedino na Đuđevdan ili na svadbi. Kojima ne bismo dali, ni kada bismo imali viška.

Romi na postelji od kartona

Romi na postelji od kartona

 

Čitam pre neki dan čuvene “Ispovesti” na Facebook-u i naletim na jednu koja je svima bila mnogo hahahahahaha u komentartima:

“Svojoj ćerkici smo objasnili da ne sme Rome u školi zvati Ciganima, to nije lepo. Jednog dana, došla ona iz škole i kaže: ‘Mama, mi smo se danas igrali sa Romovima!’ Kad nisam umrla od smeha!”

Ženo draga, stvarna ili izmišljena bila. Nije trebalo da “umireš od smeha”, nego da svom detetu svojim primerom objasniš kako se prisvojna imenica Rom menja po padežima. Da si ikada ti to izgovorila kako treba, da si dala lični primer, možda to i ne bi bio neki veliki događaj.

Elem, deca jesu mnogo smešna, jer su spontana i ne razumeju mnoge stvari, ali mi odrasli odgovaramo za ono što ona rade. U nas Srba je mnogo važnije da se pričuvamo govora mržnje, ako može, jer je tako rekla Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, nego svojih postupaka.

Putuj Evropo, dok nam narod živi u kartonskim, a veštice u kućama od čokolade!

Mirjana Milenković

Mirjana Milenković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *