Haiku – poezija trenutka

Haiku predstavlja neposredni izraz pesnikovog doživljaja. Produkt je momenta i njegov trostih se smatra najkraćim oblikom poezije na svetu.

Haiku je tradicionalna vrsta japanske poezije koja je danas popularna širom sveta. Sastoji se od tri stiha, koji bi redom trebalo da imaju 5, 7 i 5 slogova, a u ukupnom broju između 12 i 20 slogova. Osim što predstavlja pesnikov doživljaj u sadašnjem trenutku, haiku za temu ima isključivo prirodu, kao i čoveka u njoj. Zanimljivo je da ljubav u značenju erosa nije predmet haiku poezije.

Poezija trenutka

Lepota haiku poezije je u njenoj istinitosti i samom iskazu. Haiku je, u tom smislu reči, ogoljeni doživljaj prirode koji čitaocu pruža mogućnost da na drugačiji način doživi već viđeno.
Kao izraz trenutka, haiku se bavi isključivo sadašnjim vremenom i ne uključuje rasuđivanje, mišljenje ili zaključivanje, već puki čovekov doživljaj prirode, koji on kao posmatrač beleži.
Smatra se da je neki haiku kompletan kada sadrži u sebi kigo – reč koja označava godišnje doba u kom je haiku nastao, mada nije nepoznat ni haiku bez kigoa.
Po pravilu, haiku nema naslov i ne sme biti kićen. Svaka vrsta kićenja haikua smatra se nipodaštavanjem samog doživljaja, onog istinskog.
U Srbiji je haiku poezija marginalizovana, ali postoji. Ističe se da mnogi autori sa ovih prostora beleže svetski priznate haikue, dok su ovde popularni koliko i ženski pisoari.
S obzirom da nije sve napisano u trostihu isto što i haiku, i da istinski haiku zahteva ispunjavanje određenih formi, u nastavku čitamo haiku poeziju srpskog publiciste Zorana Kovačevića, iz njegove zbirke haiku poezije “Krilo galeba”, kao i jedan od najpoznatijih haikua začetnika ove forme – Macua Baša.
Krilo galeba – Zoran Kovačević

Krilo galeba

“Krilo galeba
Zaseca mir jezera
Zapeni rana”

“Odlazak dana
Zapali vodu reke
Gašenjem sunca”

Stari ribnjak – Macuo Bašo

“Stari ribnjak.
Skok žabe u vodu.
Pljusak u tišini.”

zgubidan

zgubidan