0

Heroji grada – Jovan Milić

“Čovek postaje velikan shodno stepenu na kojem radi za dobrobit drugih ljudi.” – rekao je Gandi. Jovan Milić je mladić koji je svojm delima zaslužio da se o njemu govori kao o velikanu. On se već godinama bavi humanitarnim radom. Pored toga, bavi se i raznim drugim aktivnostima koje doprinose razvoju Niša. Takođe, deluje na mlade i želi da promoviše nauku, kulturu, sport i prave porodične vrednosti. Jovan Milić je o svom radu govorio za Zgubidan, a mi smo srećni što možemo da ga svrstamo u rubriku “Heroji grada”.

 

Kada si počeo da se baviš humanitarnim radom i šta te je motivisalo da počneš?

“Još kao učenik prve godine Prve tehničke škole ‘Milutin Milanković’ krenuo sam sa humanitarnim radom. Uvek kažem da su me motivisale čuvene reči Majke Tereze, koja je govorila ‘Ako ne možeš da nahraniš stotinu, nahrani barem jednog’. Zapravo, glad koju vidim na ulicama je bila glavni motivator da krenem sa radom i osnivanjem naše organizacije. Znate, kada se vozite gradskim prevozom, kada šetate ulicama vidite glad u očima ljudi, vidite ljude koji nemaju, a vi imate dva izbora. Prvi je da sve to posmatrate i podignete glavu, ili da zasučete rukave i krenete sa radom. Ja sam se odlučio za ovo drugo i evo već šestu godinu se trudim da nešto promenim.

Jednog dana mi je dosadilo da gledam ljude kako se muče i odlučio sam se da osnujem humanitarni portal ‘Nađi Raula‘, koji je posvećen Raoul Valenbergu, humanisti drugog svetskog rata. Budući da sam kao srednjoškolac krenuo da pišem različite publikacije koje se bave proučavanjem duhovnosti, tradicije i važnosti porodice odlučio sam se da osnujem još jedan portal. U pitanju je portal ‘Nađi Templtona‘. U sklopu tog portala objavljujem sve svoje knjige i sve su besplatne. Nažalost, ovaj portal sam oformio zato što je bilo jako teško pronaći izdavača za moje knjige, a nisam želeo da ‘stoje’ u fioci. I evo već šest godina ta dva portala funkcionišu veoma dobro.”

Iz čega se sastoji tvoj humanitarni rad i kome si sve do sada uspeo da pomogneš?

“Uglavnom pomažem siromašnim porodicama i đacima, odnosno studentima. Znam koliko je meni bilo teško dok sam se kao osnovac, odnosno srednjoškolac školovao. Sve svoje humanitarne aktivnosti publikujem putem portala ‘Nađi Raula’, u sklopu koga se zainteresovani građani mogu upoznati sa porodicama, odnosno pojedincima kojima je potrebna pomoć. Vrlo često je ta pomoć nematerijalna i svako može da doprinese. Ono po čemu se razlikujemo od drugih organizacija, jeste to da ne primamo novčane donacije, već isključivo donacije u vidu hrane, garderobe i namirnica. Inače, naša organizacija nije vezana isključivo za Niš ili Srbiju. Imali smo prilika da pomognemo i drugarima iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore i ostalih Balkanskih država.”

S obzirom da si dobio veliki broj priznanja, reci mi šta ti ona znače?

“Svako od tih priznanja je sasvim slučajno dolazilo. Ta priznaja mi pokazuju da neki ljudi ipak cene ono što radim. Kao srednjoškolcu su mi pogotovo značila, budući da su me motivisala da nastavim pravim putem. Inače, priznanja sam uglavnom dobijao za društveni aktivizam i za uspeh u školi i potrebno je dosta godina rada i znoja da bi se ta priznanja i zaslužila. Ali, od svih tih priznanja najdraže mi je ono prvo, najviše priznanje Grada – nagrada ‘11.januar’. Kada vas vaši ljudi podrže, na dalje je sve mnogo, mnogo lakše.”

Nagrada fondacije “Braća Karić”

Kojim se još zanimljivima aktivnostima baviš, pored humanitarnog rada i studiranja?

“Pa i nema nešto mnogo zanimljivih aktivnosti. Provodim dane kao i moji vršnjaci. Pored toga, volim da pišem i autor sam većeg broja publikacija koje se bave proučavanjem duhovnosti, tradicije i ljudskih prava. Evo sada u julu imam promociju nove publikacije ‘I siromašni imaju san’. Pored toga volim da organizujem različite događaje koji afirmišu mlade talente, naučnike, sportiste kao što su: Forum mladih naučnika, konferencija ‘Čekirajmo život’, BUMFest i dr.”

Šta misliš, koliko si svim svojim aktivnostima doprineo da Niš postane bolje mesto za život?

“Ne mogu da kažem da sam nešto promenio u Nišu. Ali, važno je da svako od nas kao jedinka pomogne onoliko koliko može. Opet se vraćamo na ona dva puta sa početka razgovora, ili ćemo da gledamo kako nam Grad propada ili ćemo da radimo nešto da to promenimo. Vrlo često volim da kažem da jedan čovek sa malo hleba i čašom mleka može promeniti svet. Važno je da se međusobno pomažemo. U poslednje vreme postali smo dosta zavoreni jedni prema drugima, a to nikako nije dobro.”

Nagrada “Mladi heroj”

Šta bi poručio mladima koji žele da odu iz zemlje jer smatraju da ovde nema perspektive?

“Ne možemo da znamo da li ovde ima ili nema perspektive ukoliko ne probamo. Strašno se razljutim kada čujem da mladi žele da odu iz Srbije i već planiraju svoj put, a da pritom nisu ni pokušali da nešto rade, da konkurišu negde. Kako ja to volim da kažem, da su se naši preci povlačili sa bojnih polja, nas danas ne bi bilo ovde. Ukoliko svi mi odemo, gde će biti naša Srbija? Opet smo sebični i opet gledamo na sebe, a druge ostavljamo po strani. Vredi prvo pokušati ovde, ukoliko ne uspemo u redu je otići, ali nikada, nikada nije u redu da umanjujemo značaj matične države. Moja glavna poruka je da budemo uporni i da pokušamo da promenimo nešto. Lako ćemo otići, granica je uvek otvorena.”

Veliko je zlo ne činiti dobro” – rekao Žan Žak Ruso. Jovan Milić je svojim radom pokazao da ovo veoma dobro razume. Priče o ljudima kao što je Jovan Milić moraju da budu inspiracija, ne samo mladima, da učine nešto. I male stvari su dovoljne. Počnimo sa osmehom i lepo rečju, a ko može neka učini i više. Lepih stvari nikada nije previše.

Mladen Ristić

Rođen 1992. u Nišu. Apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Bio član nekoliko organizacija koje su svojim delovanjem podsticale napredak u društvu. Bavi se pisanjem kolumni iz sfere drušvenih dešavanja. Od 2017. godine jedan od osnivača NVO - "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture"

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *