1

Hrabrost je, u svakoj profesiji, pitanje morala

Juče je na pravnom fakultetu u Nišu gostovao Vanja Bulić, novinar i književnik. On je održao tribinu na temu “Kultura informisanja u raljama devedesetih”. Pre početka tribine Vanja Bulić govorio je za Zgubidan.

Novinarstvo u Srbiji devedesetih i danas

Logičan početak razgovora sa Vanjom Bulićem bio je na temu medija. Kako su oni izgledali devedesetih, a kako oni izgledaju danas. “Novinarstvo je uvek kakva je vlast. Pogledaš novine i biće ti jasno kakva je vlast i obrnuto.” reko je Vanja na početku razgovora. “Međutim, kada se pravi analiza, tu se dogodilo nešto paradoksalno, nijedne novine nisu bile zabranjene devedesetih, nijedna knjiga nije bila zabranjena.” nastavio je on.
Kroz dalji razgovor se shvata da je to zbog toga što su tada postojala uglavnom javna glasila. Malo je bilo privatnih medija i malo onih koji su pisali protiv režima i svi mediji su bili upućeni na “opštu politiku”. Sam Vanja je istakao da je imao sreću što je tada radio za časopis “Duga” koji je bio jedan od malobrojnih koji je bio nešto sasvim drugačije.
Ipak, posle dosta vremena i sagledavajući način na koji je ugašena “Duga”, Vanja je došao do zaključka da je i taj časopis bio programiran od strane režima. “Duga nije imala veliki tiraž zato što je bila skupa, pa nije vršila značajan uticaj. Ipak je vlast u svakom trenutku mogla da kaže da ima medija koji ih kritikuju.”
Dvehiljadite godine, bez obzira o kojim medijima je reč, svi su želeli neke promene. I svi su uživali u tim promenama. “Međutim, kad su hteli da krenu sa kritikama, vlast se učvrstila i nema kritika”. To je istaknuto kao ključni momenat kada su nastali tabloidi. Kako mediji sada nemaju prave informacije oni su se okrenuli poluistinama i insinuacijama. “Ljudi misle da su pisanje tabloida hrabrost, to je ustvari ludost. Hrabrost je izneti istinu. Hrabrost je, u svakoj profesiji, pitanje morala.”
Vanja Bulič
Kroz razgovor smo se dotakli i senzacionalizma u današnjim medijima i uticaj na stanovništvo.Kao primer uzeli smo rijaliti programe. Ono što su neke studije istakle jeste da je potrebno i do 20 godina kako bi se izgubili negativni uticaji gledanja. Pogotovu kod dece.
“Rijaliti programi su u svetu drugačiji nego kod nas. Kod njih ne sme da bude uživo puštano, da ne bude nasilja, psovanja. A kod nas je to baš najgledanije.” Kao zaključak je rečeno da je možda najinteresantnije to što mediji govore loše o ovim programima sve do srednjih strana, a na srednjim stranama daju detaljni izveštaj iz istih.

Tribina
Jedini grad, pored Beograda, u kojem bi mogao da živi

Na kraju razgovora osvrnuli smo se na veze Vanje Bulića sa Nišom. On je u Nišu služio vojsku devet meseci i za ovaj grad ga vežu samo najlepše usmopene. Pošto je kao mladić trenirao odbojku, jedno vreme je trenirao sa niškim “Studentom”. Dok je bio u vojsci, bio je vojnik-novinar i pisao je za niške novine i jedan bugarski list.
Kasnije je nastavio lepu vezu sa Nišom, najviše zbog prijatelja koji živeo ovde. Kad god ima priliku ističe da je Niš jedini grad, pored Beograda, u kome bi mogao da živi. Niš najviše voli zbog lepote grada, ali i zbog duha samog grada i zbog gostoprimstva ljudi. U Nišu je takođe upoznao i Nešu Galiju i mnoge muzičare.Kako već četiri godine piše scenario za niške filmske susrete, očekujemo ga uskoro ponovo u našem gradu.

Mladen Ristić

Rođen 1992. u Nišu. Apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Bio član nekoliko organizacija koje su svojim delovanjem podsticale napredak u društvu. Bavi se pisanjem kolumni iz sfere drušvenih dešavanja. Od 2017. godine jedan od osnivača NVO - "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture"

One Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *