0

Kako ugostiteljski radnici utiču na ugled niškog brenda – kafane

Kada je pre nešto više od deset godina Zdravko Šotra na filmskom platnu oživeo i široj publici predstavio dela Stevana Sremca ( Zonu Zanfirovu i Ivkovu slavu), publika je imala priliku da se upozna sa izgledom Niša, dijalektom i nadaleko poznatim niškim gostoprimstvom sa kraja devetnestog veka. Iako su u međuvremenu kaldrme izbetonirane a na lokacijama koje čuvaju autentičnost, maksimalno sužene odnoseći sećanja, ipak su Nišlije od predaka zadržale boemski duh. Danas je Niš turistima podjednako interesantan, kako zbog istorijskog nasleđa, spomenika i lokaliteta datiranih milenijumskim razdobljem, tako i po dobroj hrani i ugostiteljskim objektima.

U razgovoru sa turistima, primetili smo da su posebno impresionirani srpskim (u ovom slučaju niškim) gostoprimstvom, cenama, ali i hranom koju su imali priliku da probaju.

Uvidevši koliko je bitan faktor „kafana“ u propagiranju turizma našeg grada, novinari Zgubidan.rs portala odlučilu su da ugostiteljske radnike izlože neobičnom testu.

Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči
Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Spomenik_Stevanu_Sremcu_i_Kalci.JPG

Skriveni novinar

Kako bi u potpunosti i realno sagledali ponašanje ugostiteljskih radnika proveru smo sproveli na dva načina. U prvom slučaju u kafanu smo otišli u društvu turista, dok smo se u drugom, predstavili kao sugrađani.

Način ophođenja samih konobara bio je u potpunosti isti i kada smo glumi strance i kada smo bili domaći. Međutim, kada je reč o muzici bilo je evidentno  da naklonost pripada gostima sa drugog govornog područja. Radi lakšeg uvida u finalni rezultat u oba slučaja smo za hranu i piće naručili iste namirnice. Kada smo na kraju večeri zatražili račun kako bi platili ceh, dočekale su nas pomalo zabrinjavajuće činjenice.

U prvom slučaju, kao i većina stranaca, „ljubaznom konobaru“ saopštili smo da bi račun platili karticom, na šta je on odgovorio da najpre mora da proveri da li je slot za kartice u opticaju. Nakon nekoliko minuta iščekivanja odgovor je bio pozitivan a sam konobar je karticu preuzeo sa vidnim negodovanjem (verovatno razmišljajući o bakšišu) koji je teško naplativ kroz „plastiku“. Kada smo napustili ugostiteljski objekat, primetili smo da je na računu, nekoliko namirnica koje smo naručili bilo duplirano u naplati.

U drugom slučaju u kome smo predstavljali sugrđane, trudili smo se da odajemo utisak pomalo pripitih ljudi za vreme plaćanja računa. I u ovom slučaju „vispreni konobar“ duplirao je naplatu naručenog pića i uz osmeh se zahvalio na ostavljenom bakšišu.

Izvor: http://www.expertise-comptable-ramard.fr/dividendes-de-societe-regles-de-versement/

Ugled niškog brenda je u pitanju

Ovakav način ophođenja i naplate nije retkost međutim još uvek verujemo da nije postao ni fakat. Ukoliko težimo da i u budućnosti ostanemo porepoznatljivi po pozitinim i dobrim delima ovakav način poslovanja se mora iskoreniti. Iako će neko pomisliti „taj ko ide u kafanu ima para“, to ne opravdava postupke nekih ugostiteljskih radnika. Visina plata svakako treba da bude tema debata ali tamo gde je za to i mesto jer ovakav vid samoinicijativnog povećanja nije rešenje. Ukoliko želimo da neki novi pisci ovekoveče današnji Niš moramo im za to podariti valjene i pozitivne priče.

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *