0

Kultura ispijanja – Apsint

Kultura ispijanja-Apsint-zgubidan.

Izvor:YouTube

Alkohol. Od najranijih početaka civilizacije, i organizovanih društava, prisutna je i konzumacija raznih opojnih sredstava, pa i alkohola. U nekim od  naših ranijih tekstova, imali ste prilike da čitate o konzumaciji koktela u našem gradu. U ovom tekstu vratićemo se malo unazad. Periodom od kraja 18. veka, pa negde do sredine 20. veka, Evropom je vladalo piće Apsint. 1792. godine, doktor Pjer Ordiner napravio je apsint, i namenio ga lečenju malarije i dizenterije. Ubrzo, ovaj napitak počeo je da se širi Evropom.

 

La Fée Verte (Zelena Vila)

Preko fransuskih vojnika u Africi, koji su prvi krenuli sa aktivnim konzumiranjem apsinta, napitak dospeva do umetnika i članova visokog društva. U periodu od 1880. do 1914. godine apsint je doživeo najveću popularnost. 1910. godine popijeno je 36 miliona litara ovog pića. Pikaso, Van Gog, Artur Rembo, Mane, Bodler, Monpasan, samo su neki od umetnika koji su konzumirali ovo piće, i koji su pronalazili inspiraciju u njemu. Pikaso je napravio skulpturu čaše apsinta, Mane je slikao ispijače apsinta, Bodler i Rembo pisali o njemu. U Francuskoj je uvden i “zeleni sat” svakog dana u 17h, i ovo se smatralo vremenom ispijanja apsinta. Zbog svoje boje, a verovatno i zbog halucinacija, apsint je dobio nadimak “Zelena Vila”.

 

Mit o apsintu 

Kultura ispijanja-Apsint-zubidan.

Izvor:Radioaktivni komarac

U ovom piću, kao što je rečeno, mnogi umetnici su nalazili inspiraciju. U to vreme, verovalo se da konzumacija apsinta uvodi čoveka u svet halucinacija, pa i u neki svet duhovnog prosvetljenja, gde mu se javlja mnoštvo kreativnosti. Primer SAD-a, sledila je i Francuska, pa je zabranila ovo piće početkom 1915. godine. Međutim, njegova popularnost doprinela je tome da su trgovci i dalje prodavali ovo piće. Neki su bili dovitljivi, pa su ga prodavali kao šampon za kosu. Verovalo se da supstanca zvana, Tujon izaziva halucinacije. Međutim, moderna istraživanja pokazala su da je to bila samo zabluda. Poznato je da čak i prekomerna konzumacija slatkog može izazvati halucinacije, naravno zbog jačine šećera, koja nije prevelika, potrebne količine za izazivanje halucinacije idu u nerealne brojke. S druge strane, apsint ima i preko 70% alkohola, a u periodu njegovog “otkrivanja”, alkoholisanja su bila svakodnevnica. Pa tako preterivanje u konzumaciji lako dovodi i do halucinacije.

 

Apsint danas

Kultura ispijanja-Apsint-Zgubidan.

Izvor:BBC.com

Apsint je jako popularno piće i danas. Najviše zbog toga što se mladi ljudi često osvrću na pomenut mit o halucinacijama, pa tako dobijaju želju da probaju apsint, ali i zbog načina na koji se ovo piće konzumira. Naime, u visoku čašu sipa se apsint, preko nje se stavi specijalna kašičica na koju ide kocka šećera preko koje se sipa ledena voda. Voda sa šećerom kaplje u apsint, a kapiljice se pretvaraju u blještavobelu pahuljicu, koja u kombinaciji sa zelenim pićem daje posebnu čar. Neki apsint mešaju sa crnim ili belim vinom, a neki piju čist.

Mi vas ostavljamo sa rečima jednog od konzumenata ovog pića, Oskara Vajlda, ukoliko želite da testirate teoriju o halucinacijama. “Prvi stepen opijanja apsintom nije ništa posebno. U drugom počinju da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite na kraju ćete doći do završnog stupnja. Tada ćete videti stvari koje želite da vidite, prekrasne, neopisive stvari.” Živeli.

 

 

Nemanja Petković

Nemanja Petković

Student žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zanima me sport, muzika, film, poezija, pisanje.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *