0

Leonardo da Vinči – Zgubidanova ličnost dana

„Kada dotaknete vodu u reci, ono što ste dotakli je zadnje od onoga što je prošlo i prvo od onoga što će proći“, reči Leonada da Vinčija govore o sadašnjosti. Živopisna misao koja oslikava podjednako sadašnjost Da Vinčijeve Italije iz 1452. godine i vreme naše sadašnjosti. Jedinstvena sinteza logike sa primesama racionalnog i romantičnog, napravila je mit o njegovom liku i delu. Često nerazumevanje i zbunjenost naučnika koji proučavaju njegovo stvaralaštvo, doneli su Leonadru da Vinčiju neprestano prisustvo i nepresušnu inspiraciju različitih vidova ljudske delatnosti.

Jedan od najvećih naučnika i umetnika rođen je na današnji dan 1452. godine u Vinči (Italija) i zato je on Zgubidanova ličnost dana.

„Zelim da stvaram čuda“- Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči ideal „renesansnog čoveka“, genije koji je promenio pravac umetnosti. Bio je prvi zapadnjački umetnik koji je pejzaž načinio primarnim predmetom slike. Jedan od začetnika uljanih boja i primene perspektive, kao i tehnike kjaroskuro i sfumato, bio je i izumitelj mnogih inovativnih metoda rada u umetnosti.

Malo je poznato da je upravo da Vinči projektovao oružje i bio jedan od bitnih faktora odbrane Milana u ratnim sukobima. Bavio se anatomiom provodeći sate u mrtvačnici, proučavajući beživotna tela i crtajući savršeni sklad njihovih delova.

Oklopna kola – tenk
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Леонардо_да_Винчи

Ovaj veliki bard u umetnosti rado je viđen i kao organizator svečanosti na dvoru. Posebno je bio zadužen za kostime na balovima. Postizao je sklad unutar enterijera savršenim izborom boja i usaglašavnjem elemenata dvorskih ceremonija.

Projektovao je mostove i radio je na projektima dvora kraljeve majke u Romorantinu u Francuskoj.

Mnogo godina je proveo u stvaranju monumentalnih planova za izradu velike skulpture konjanika od bronze „Gran Cavallo“ koja je trebala da stoji u Milanu, ali je rat sa Francuskom stopirao ovaj vajarski poduhvat.

„Uvredio sam Boga i ljudski rod jer moj rad nije dosegao kvalitetu koju je trebao doseći“ – Leonardo da Vinči

Leonardo je bio samokritičan i nije bio u potpunosti zadovoljan svojim stvaralaštvom. Možda je to razlog da su njegovi crteži i skice znatno brojniji od slika. Svetu u nasleđe podario je jedinstveni „renesansni“ doživaljaj umetnosti. Njegove slike „Tajna večera“, „Mona Liza“, „Sveti Jeronim“, „Dama sa hermelinom“, „Sveti Jovan Krstitelj“, „ Bahus“, predstavljaju bogatsvo svetske umetničke baštine.

Mona Liza (1503—1505 /1506)
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Леонардо_да_Винчи

Zanimljiva činjenica je ta da je skoro sva svoja dela radio dva puta, identično. Uplivom snažnog stvaralačkog duha i kombinacijom boja i tehnika, Leonardove slike poseduju narativnu poruku i podstiču dubok emotivni  doživljaj posmatrača.

„Tajna večera“ ili „Poslednja večera“

Freska na kojoj je prikazana poslednja večera, predukus pričešća i zavet Hrista predat učenicima, je najpoznatije delo Leonarda da Vinčija. Koristeći višestruko zakonitost zlatnog preseka, kako na globalnom nivou slike tako i na svim njenim detaljima, autor je postigao savršenu harmoniju, perspektivu i ritam predstava i kolorita. Snaga vanvremenskog prisustva Tvorca unosi radost i spokoj. Nastala je u periodu od 1494. do 1498. godine i nalazi se na severnom zidu dominikanske crkve Santa Marija de la Gracije. Crkvu je Vojvoda od Milana izabrao kao prodičnu kapelu i mauzolej. Neuobičajeno je i nesvakidašnje da je Juda na slici prikazan kako sedi na istoj strani stola sa apostolima i Isusom Hristom. Tradicionalno prikazivanje ovog motiva, apostola koji je izdao Hrista smešta na suprotnu stranu stola.

Tajna Večera (1498)
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Леонардо_да_Винчи

Slika je uspela da „preživi“ bombaški napad saveznika 1943. godine, ali se proces njenog propadanja ne može zaustaviti već samo usporiti. Mišljenje stručnjaka o uzrocima ubrzanog propadanja je različito. Za jedne je to vlažnost zidova hrama. Po tumačenjima drugih konservatora, razlog je u kombinaciji sastava boja i podloge na kojima je Leonardo da Vinči izradio fresku a koje su bili nedovoljno istražene. Poznato je autorovo eksperimentisanje u korišćenju i pronalaženju inovativnih slikarskih tehnika.

Leonardo da Vinči je preminuo u Francuskoj u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise, a njegova poslednja želja je bila da mu kovčeg prati 60 prosjaka.

 

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *