0

Lica sa novčanica

U poslednjih dvadeset godina naša domovina je često menjala ime i sužavala granice. To nas je duboko obeležilo i podstaklo na potragu za svojim nacionalnim bićem. Jer rodili smo se u jednoj državi, osnovnu školu upisali u državi sa dva imena, a fakultet u onoj, za čija obeležja i celovitost svedoče naši preci. Apoeni novčanica na svojstven način obeležavaju istorijski trenutak.

Tako ideja, da se kroz novčanice, znamenite ličnosti nauke i umetnosti prisajedine i budu sastavni deo našeg svakodnevnog života, ima višestruki značaj. Činjenica da veliki broj ljudi ne prepoznaje likove sa novčanica i nije upoznato sa njihovim stvaralaštvom povlači mnoga pitanja. Novinari portala Zgubidan.rs su ponudili saznanja i odgovore na neka od njih.

Vuk Stefanović Karadžić – 10 dinara

Vuk Karadžić je reformator srpskog jezika i pravopisa i najzaslužniji je za uvođenje narodnog jezika u književnost. Srpska istorija ga pamti kao pisca prvog rečnika srpskog jezika, sakupljača narodnih običaja  i pisara Prvog srpskog ustanka. Njegov rad na prikupljanju narodnih pesama i umotvorina, kao i reforma ćirilice, omogućila je našem narodu da sačuva od zaborava stvaralaštvo svojih predaka.

Vuk Stefanović Karadžić rođen je u Tršiću, 7. novembra 1787. godine, a preminuo je 7-og februara 1864. godine u Beču.

Izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/10_dinara

Petar II Petrović Njegoš – 20 dinara

Petar II je duhovni i svetovni vladar Crne Gore s početka XIX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika i filozofa. Obrazovanje, koje je stekao u nekoliko crnogorskih manastira, omogućilo mu je da po smrti svog strica Petra I, lako ujedini crnogorska plemena i radi na uspostavljanju centralizovane države. Njegoševa vladavina, protkana je stalnim vojnim i političkim sukobima sa Osmanskim carstvom, iz želje za proširenjem terirorija Crne Gore. Zalagao se za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba i bio je spreman da se odrekne svoje vlasti zarad ujedinjenja sa Srbijom.

Najpoznatije Njegoševo književno delo je „Gorski vjenac“.

Petar II Petrović Njegoš rođen je 1813. godine u selu Njeguši kod Cetinja a preminuo 1851. godine. Knjaz Danilo ispunio je amanet i stričeve posmrtne ostatke preneo u kapelu na Lovćen 1855. godine. Ovu kapelu su Austrougari srušili u Prvom svetskom ratu.

Izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/20_dinara

Stevan Stojanović Mokranjac – 50 dinara

Stevan Mokranjac je bio srpski kompozitor i muzički pedagog, kao i pobornik uvođenja srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku. Mokranjac je najistaknutija ličnost klasične srpske muzike na prelazu iz XIX u XX vek. Za života je stvorio mnoga muzička dela, od kojih su najznačajnije Rukoveti. Simbolično predstavljaju svežanj ili ciklus petnaest muzičkih rapsodija, buket pesama zasnovanih na folklornim motivima iz različitih delova Srbije, Bosne, Makedonije,Bugarske.

Stevan Stojanović Mokranjac rođen je u Negotinu 9-og januara 1856. godine a preminuo 28-og septembra 1914. godine u Skoplju.

Izvor: http://www.wikiwand.com/sk/Srbský_dinár

Nikola Tesla – 100 dinara

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika iz oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Njegov sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos energije na daljinu. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jednica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja-Tesla.

Nikola Tesla rođen je 10-og jula 1856. godine u selu Smiljan kod Gospića a preminuo 7-og januara 1943. godine u Americi.

Izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/Тесла_(јединица)

Nadežda Petrović – 200 dinara

Nadežda Petrović je najznačajnija srpska slikarka s kraja XIX i početka XX veka. Njeno slikarstvo uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Na njenim najcenjenijim radovima velikih formata, dominiraju crvena i zelena boja. Dela Nadežde Petrović zrače ekspresijom, snagom i hrabrošću jedinstvenog umetnika. Školovanje u Minhenu, kao i posete Parizu i Italiji uz stalni povratak tradicionalnoj Srbiji, ostavili su trag na njenim platnima.

Nadežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku, a preminula je u Valjevu 1915. godine.

Izvor: http://www.banknoteworld.it/serbia.htm

Jovan Cvijić – 500 dinara

Jovan Cvijić je osnivač Srpskog geografskog društva, veliki srpski naučnik s početka dvadesetog veka. Rođen je 1865. godine u Loznici a preminuo u Beogradu 1927. godine.

Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih profesora i rektor  Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Čitav život je posvetio proučavanju Srbije i Balkana iz ugla geologije, etnologije, istorije i mnogih srodnih nauka.

 „Od obrazovanja mladih zavisi duh i moralne vrednosti budućih intelektualaca. Ta atmosfera će dovesti do razvijanja velikih ličnosti u kojima će biti izražene osobine jednog naroda“.

Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:500RSD_2007_obverse.jpg

Đorđe Vajfert – 1000 dinara

Jedan je od osnivača Narodne banke Srbije, a od 1890. i njen guverner. Rodjen je u Pančevu 1850. godine a preminuo u Beogradu 1937. godine. Đorđe Vajfert bio je srpski industrijalac nemačkog porekla i veliki dobrotvor. Osnovao je fond kralj „Stevan Dečanski”, kao dobrotvornu organizaciju koja je brinula o gluvonemoj deci i njihovom školovanju. Pomagao je izgradnju zgrade Srpske akademije nauka. Bio je donator Beogradskog univerziteta i pasionirani numizmatičar. Svoju numizmatičku zbirku poklonio je Narodnom muzeju. Iz prebogatog niza dobročinstava, tokom Prvog Balkanskog rata platio je 60 000 vekni hleba najsiromašnijim beogradskim porodicama.

Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:1000RSD_front.jpg

Milutin Milanković – 2000 dinara

Milutin Milanković bio je znameniti srpski matematičar, prirodnjak, doktor tehničkih nauka i veliki popularizator nauke. Rođen je 1879. godine u mestu Dalj, koje se nalazi u blizini samog ušća Drave u Dunav. Preminuo je 1958. godine u Beogradu.

Reč je o svetski uvaženom i priznatom naučniku. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu. Njegova teorija ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene poznata je u svetu nauke kao Milankovićevi ciklusi.

Izvor: http://wbanknotes.blogspot.rs/2016/12/serbia-srbijarepublic-of-serbia.html

Slobodan Jovanović – 5000 dinara

Slobodan Jovanović bio je srpski pesnik, književnik, istoričar i političar. Rođen je u Novom Sadu 1869. godine a preminuo 1985. godine u Londonu kao apatrid, čovek bez domovine, bez državljanstva. Zvanično je rehabilitovan 2007. godine.

Posle Drugog svetskog rata Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji. Pomenućemo neke od njegovih aktivnosti u toku bogatog devedesetogodišnjeg života. Bio je predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u Londonu, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, radio u Ministarstvu inostranih dela i bio predsednik Srpske akademije.

Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:5000-Dinara-2002.jpg

Lica sa novčanica – identitet naroda

Svaka od ovih istorijskih ličnosti obeležila je različite epohe i u mnogome opredelila kulturni i moralni identitet srpskog naroda. Iako nominala ne numeriše značaj osobe, evidentno je da se u Srbiji sve ređe možemo susresti sa likom Slobodana Jovanovića i Milutina Milankovića na novčanicama. Možda upravo iz tog razloga i nismo u potpunosti upoznati sa njihovim briljantnim umovima.

 

 

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO – „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *