0

Misterija koja živi – Branko Miljković

Život i delo Branka Miljkovića, kao i njegova prerana smrt u dvadeset sedmoj godini, do danas su ostali pod velom mističnosti. Jedan od najvećih srpskih pesnika dvadesetog veka, rođen je u Nišu u Kraljevini Jugoslaviji 1934. godine, a preminuo u Zagrebu 1961. godine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Kao dete „Drugog svetskog rata“, Branko Miljković je od malena izražavao bunt, kroz jake reči i snažne ideje.  Neslaganje i kritika, kao i lični stav koji ne znači „pokoru“ niti vlasti niti mišljenju većine, opredelili su njegov put ka istini. Kada je 1949. godine postao učenik Prve niške gimnazijeStevan Sremac“ njegove pesme i njegove ideje uspele su da pronađu širu publiku.

Zidine niške trvđave su sve do 1953. godine ljubomorno čuvale korake Branka Miljkovića, ali je njegova ljubav prema filozofiji i izučavanju ove nauke doprinela njegovom preranom odlasku iz Niša u Beograd.

„Istok je zapadno od zapada, lažno kretanje je najbrže“ – Branko Miljković

Iako je stvaralaštvo Branka Miljkovića, nekoliko godina po „dolasku“ u Beograd, bilo kritikovano i za većinu urednika ne dovoljno dobro da bi bilo objavljeno u njihovim časopisima, Oskar Davičo je 1955. godine prepoznao vanvremenski kavlitet ideja niškog pesnika. U časopisu „Delo“ pojavljuju se prve pesme Branka Miljkovića i time mu se otvaraju vrata ka svim ostalim izdavačima, čije su stupce u godinama koje dolaze, obogaćivale njegove pesme.

Originalni rukopisi pesama Branka Miljkovića
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Бранко_Миљковић

Pored poezije pisao je eseje i kritike, bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika kako bi svom narodu omogućio da se upoznaju sa blagodatima evropske književnosti.

Kako je njegov život obilovao „nesporazumima“ i nerazumevanjima okoline, Branko Miljković se u jesena 1960. godine seli u Zagreb i postaje urednik Literarne redakcije zagrebačkog radija. Neki su ovaj gubitak prisutnosti Branka Miljkovića u centru umetničkih dešavanja, pripisivali ne uzvaćenoj ljubavi, dok su drugi govorili o nesporazumu među kolegama pesnicima.

„Misao koja ne ume da misli, zavlada svetom“ – Branko Miljković

„Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo“ (citat iz intervjua koji je Branko Miljković dao za niške Narodne novine 1960 godine). Vođen ovakvim poimanjem sveta Branko Miljković bio je duboko razočaran kolektivnom zaslepljenošću svog naroda. Pokušavao je da svojim istinitim kritikama ukaže na negativne pojave u tadašnjem društvu i ukaže na sve mane takvog poretka.

„Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“. Ovo su poslednje zapisane reči niškog pesnika, pred širokim auditorijumom u zagrebačkoj pozorišnoj kafani „Kavkaz“. Prema svedočenju Vladimira Bogdanovića prijatelja Branaka, nakon ove rečenice milicija ih, uz prekomernu upotrebu sile, lišava slobode. Sledećeg jutra 12. februara 1961. godine telo Branka Miljkovića pronađeno je obešeno o drvo na periferiji Zagreba.

Grob Branka Miljkovića na beogradskom Novom groblju
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Бранко_Миљковић

Do danas ovo misteriozno (samo)ubistvo nije razrešeno. Kako je Tanisije Mladenović srpski pesnik i esejista govorio „maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesijo, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika“. Sa druge strane pojavile su se glasine da u to vreme lokalna vlast nije mogla da utiče na „govor“ tada već poročnog pesnika te su se odlučili da ga otruju, a kasnije njegovu smrt prikažu kao samoubistvo.

Branko MIljković
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Бранко_Миљковић

Odbrana Zemlje

U srcu ljubav jača od smrti,

u glavi misao veća od glave,

i to je odbrana zemlje.

 

Strašni su ratnici pod zemljom,

vojnici odbrane,

zaliha snage spremna ako živi klonu,

i to je odbrana zemlje

 

Velika reč ni iz srca ni iz glave

već iz zemlje ko biljka ili cvet raste,

i to je odbrana zemlje

 

Namučeno zrno misli cvet,

dan misli sunce,

i to je odbrana zemlje.

 

Koliko je zemlje iza nas

toliko je snage u nama.

i to je odbrana zemlje.

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *