0

Nebojša Glogovac – Glumac koji nam je dao sve što ima

Zakačila se ova nebeska udica za nas, ne pušta. Odlaze oni koji bi najviše trebalo da ostanu. Da nam pokažu kako se biva. Čovek, prijatelj, roditelj, vojnik. Kako se život voli, iako je često nemilosrdan prema nama. Kako se umire za ideale. Kako se umire i rađa, iznova i svakog dana.

Prihvatanje je veoma bitan deo čovekovog odrastanja. To radimo svakog dana i ne znajući. Prihvatamo da nismo više miljenici svojih roditelja, da nam je uginuo pas; da nas odbacuje društvo, ako se iole u njega ne uklapamo; prihvatamo da naše bake više nema i da su se roditelji razveli. Napokon, prihvatamo da nam nema pravde na svetu, ako je sami sebi ne stvorimo. Prihvatamo da oni koji to nisu prihvatili, odu zauvek.

Oni koji ne prihvataju ovaj svet ovakvim, ne izazivaju drugo kod mene, nego divljenje. Mrzim kad se uklapam u većinu, ali šta ću, moram da bi se nekako opstalo. Divim se drugima, jer oni ne žive po tuđim pravilima i mogu da dođu i odu, kad god se njima prohte. Nikoga ne pitaju.

Samo, ima jedna stvar sa njima…Kad odu…prokleto nedostaju. Našoj zemlji, uprkos “neverovatnom ekonomskom progresu”, prethodne godine nisu donele puno toga. Naprotiv, odnele su svega previše. Odnele su i neke ljude, svima nama poznate i neverovatno drage. Ljude koji se ne mire. Kopače nacionalnog blaga, istorije, poznavaoce ljudske duše, ronioce nama nepoznatih dubina. Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Ljubiša Samardžić, Marinko Madžgalj, Radmila Savićević, Josif Tatić i, nažalost, još mnogi. Nebojša Glogovac…

Nebojša Glogovac - Zgubidan

Izvor: svet.rs

Iz mog dosadašnjeg, vrlo, vrlo skromnog glumačkog iskustva, mogu naslutiti samo kolika je količina tuge, odgovornosti, svesnosti i gorčine morala pasti na nihova pleća. Glumci moraju da pate tuđu patnju, da se raduju tuđoj sreći, da na sebe navlače svu gorčinu ovog sveta. Oni žive nekoliko života. Zato im ovaj brzo “dosadi”. Brzo ih potroši. Smrvi.

Glumac daje sve što ima

Plašim se da sve ove ljude neće imati ko da zameni. Danasnje generacije bi da se “bave” glumom, ali na “gospodski” način. Sanjaju velike projekte. Retko ko je rad da zasuče rukave i da menja gumu na automobilu života, koji je na konac da se surva u provaluju socijalnog kolapsa. Ja sam naučila da glumac daje i svoju kosu, oči, nokte, kožu, svoje trepavice, suze, posebno suze da bi vas nasmejao. Daje sve što ima da biste vi otišli zadovoljni posle predstave. Njemu ostane-pa, ne puno toga, kada tehnika ugasi poslednju zvezdu na daskama. Neki daju mnogo više nego što dobiju, ali to je ta glumačka matematika i ne poklapa se ni sa jednom matematikom, niti sa jednom profesijom. Bojim se da je od juče sve manje takvih i da ih neće puno ostati.

Zasucite rukave ako ne želite da njihova žrtva bude uzaludna. Zamenite tu gumu.

Mirjana Milenković

Mirjana Milenković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *