0

Nekoliko saveta za klavijaturiste početnike

Mnogi ljudi kada im neko pomene pojam klavijatura obično im na pamet pada narodna muzika. Međutim, ovaj instrument je podjednako zastupljen u svim muzičkim žanrovima. Klavijatura se javlja takođe i u džez, rok, metal, rep, rege i elektronskoj muzici u istoj meri što je upravo ono što ovaj instrument čini univerzalnim. Ako planirate da počnete da svirate klavijaturu ili ste tek krenuli da učite, slede nekoliko korisnih saveta kako da poboljšate vaše sviranje.

Preuzeto sa Google.com

1. Svirajte vrhovima prstiju

Pre nego što uzmete bilo koji papir sa notama neke kompozicije veoma bitna stvar koju morate da znate je da pravilno namestite prste. Dešava se da oni koji se prvi susretnu sa klavijaturom počnu da pritiskaju dirke celim prstima. To nije dobro. Ne samo što je nezgodno već i onemogućava prste da se brže reaguju na promenu dirke kao i na promenu lestvice u kojoj se svira. Zbog toga se klavijatura svira iskljucivo vrhovima prstiju odnosno jagodicama. Takvim sviranjem postiže se višestruki efekat. Prsti se lakše kreću, tonovi koji se sviraju čuju se mnogo jasnije ako su dirke nalik klaviru, a i estetski je bolje.

2. Maksimalno opustite zglobove

Prilikom sviranja klavijature, obavezno je opuštanje zglobova. Time se lakše određuje jačina zvuka, kao i pružanje olakšanja za same ruke. Ovo je veoma bitna stavka u sviranju iz razloga što vam stezanje zglobova znatno otežava sviranje ali i onemogućava sviranje duže od 10-ak minuta. Kada su zglobovi stegnuti veoma brzo počnu da se javljaju bolovi u tom delu ruke što je loša stvar jer vam uskraćuje užitak kao i vreme. Tako da ako ne želite nepotrebnu bol u zglobovima veoma je poželjno prihvatanje ovog saveta.

3. Nikad ne svirajte cele kompozicije odjednom

Kada vežbate bilo koju kompoziciju nezavisno od težine i dužine iste, nikada ne svirajte sve odjednom. Pre svega ako se po prvi put srećete sa nekom kompozicijom kada završite analizu obavezno je podelite na manje delove. Ovim načinom vežbe skratićete broje bezuspešnih pokušaja. On omogućava lakšem snalaženju po papiru kao i temeljniju vežbu težih delova kompozicije. Na ove delove je dobro obratiti pažnju jer ako jednom navežbate loše neki deo kompozicije teško će te to ispraviti. Ruke se posle nekog vremena naviknu na određene pokrete i krenu da sviraju praktično same od sebe, mehanički. U tom slučaju džaba ste krečili.

4. Koncentrišite se na to što svirate

Koncentracija je možda i najbitnija stavka kad je u pitanju većina stvari u životu pa tako i kada svirate klavijaturu. Ovo znači da pre svega dobro analizirate kompoziciju koju želite da svirate. Nakon toga slušajte šta svirate i obavezno proveravajte kako stoje note na papiru. Kada se prvih nekoliko vežbanja koncentrišete na melodiju koju svirate posle sve ide lako. Nije loše da, ako ne možete da zamislite kako kompozicija treba da zvuči, poslušate kada istu kompoziciju svira neko drugi, bilo da je taj neko pored vas ili gledate neki koncert na internetu. Kada imate predstavu kako treba da zvuči to što svirate lakše ćete ga navežnati.

5. Pokušajte da svirate i bez nota

Sviranje bez papira sa notama ispred sebe dobro je za više stvari. Jedna od njih je što time vežbate memoriju ako svirate nešto šta ste vežbali iz nota, a druga je što na ovaj način možete da vežbate sluh. To se prvenstveno odnosi na kompoziciju za koju ne možete da nadjete note. Iako je uvek lakše svirati sa notama ispred sebe, nije loše ni pokušavati vežbanje samo na osnovu slušanja. Time ne samo što naučite pesmu koju želite a nemate note, već se takođe i pripremate za sviranje u bendu ako imate to u planu. Nikome nije prijatno kad bend improvizuje dok vi stojite mirno ukopani i nemate predstavu šta ostali sviraju. Da neprijatnost ne bi bila obostrana, ili da vas ne bi možda zbog toga izbacili iz benda, vežbajte sluh jer ćete sa dobrim sluhom uvek biti u mogućnosti da se uklopite u bilo koji vid grupnog muziciranja bez problema.

 

Poznati klavijaturisti koji vam mogu poslužiti kao uzor

Kao što smo napomenuli na početku teksta klavijatura je instrument koji se uklapa u bilo koji muzički žanr, pa ćemo shodno tome pomenuti neke od vrhunskih klavijaturista na koje bi mogli da se ugledate. Pre svega tu je legendarni Džon Lord, klavijaturista benda Deep Purple, koji se smatra za jednog od najboljih klavijaturista rok muzičkog žanra.  Pored njega tu su još i Rej Manzarek iz benda The Doors, Kit Emerson iz sastava Emerson, Lake, Palmer kao i klavijaturista Tomas Holopainen iz poznatog gotik metal benda Nightwish.

Što se domaće muzičke scene tiče tu su Laza Ristovski iz benda Smak, Dragan Ilić Ilke iz benda Generacija 5 i klavijaturista benda Kerber, Branislav Božinović. Nadamo se da će vam ovi muzički saveti biti od pomoći da što lakše usavršite vašu muziku.

 

zgubidan

zgubidan

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *