0

Pesma nas je održala njoj hvala

Danas se navršava nešto više od dva i po veka od rođenja Filipa Višnjića. Njegovo je ime često bilo motiv za različite replike u domaćim filmovima i serijama, međutim malo je poznato, da je upravo njegov nesiguran korak zbog gubitka vida usled velikih boginja, bio jedan od presudnih faktora u očuvanju vedrog duha u tadašnjoj pokorenoj Srbiji. Njegovo pesničko i guslarsko stvaralaštvo u tadašnjem Osmanskom carstvu podjednako je odzvanjalo i na hrišćanskim i na muslimaskim pragovima. Njegove pesme putovale su po čitavom Bosanskom pašaluku, sve do Skadra. Iako slep, pomogao je Prvi srpski ustanak svojim rodoljubivim nadahnućem i bio sa ustanicima kada je odbranjena Loznica 1810. godine.

Spomenik Filipu Višnjiću u Loznici
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Филип_Вишњић

Pesnik za raju i gospodu

Filip Višnjić, jedan od najistaknutijih srpskih pevača narodnih pesama i guslar, rodjen 1767. godine u Gornjoj Trnovi u tadašnjem Osmanskom carstvu. Njegov nomadski način života podstaknut je ranim gubitkom oca i stričeva koji su stradali od Turske sablje. Iako u to vreme Srbi nisu preterano cenjeni među turskom vlastelom, Višnjić je bio njihov čest gost. Imao je sluha i za kulturu izgrađenu na islamskoj religiji. Nesumnjivo mu je ta sklonost da svoje ne da a tuđe poštuje i donela toliko uvažavanje kako kod Turaka tako i kod Srba. Bio je omiljeni gost u kućama ustaničkih vojvoda Luke Lazarevića i Stojana Čupića.

„Oči su ogledalo duše“

Postoji verovanje da gubitak jednog čula osnaži ona druga. Istančani sluh posle gubitka fizičkog vida, kao da je podstakao epsko pesničko nadahnuće Filipa Višnjića. Guslar narodnih epskih pesama, po ugledu na koje je i sam opevao junake i junaštvo svog naroda. U danima ustanka časno je veličao junaštvo osnažujući potlačene na putu slobode.  Junačke pesme koje su uz gusle prenošene s kolena na koleno, od slepog guslara slušao je i 1815. godine Vuk Karadžić i zapisao ih. Da u novim vremenima pripovedaju o junaštvu i ljubavi jednog hrabrog naroda. Voleo je sve ljude iako nije mogao da ih vidi po rečima Lukijana Mušickog jednog od vodećih srpskih pesnika sa početka devetnestog veka. Filip Višnjić preminuo je 1834. godine u Grku.

Spomen obeležje u Gornjoj Trnovi
Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr/Филип_Вишњић

Smrt Marka Kraljevića

Vuk zavija u zelenu lugu,

Vran zagraja u jelove grane,

Po avazu pa se sastanuli,

No besedi gavran tica crna:

”A ti vuče, od gore ajduče!

”Nijesi li štogođ zadobio,

”Da se gladni mesa napitamo? ”

A vuk vranu tiom besedio:

”A Boga mi, vrane, moj jarane!

”Nisam niđe mesa učinio;

”Nego, vrane, moj stari jarane!

”Ajde leti kroz jelove grane

”I ti njuši kroz lužine krvcu,

”A ja odoh zelenijem lugom

”Neće li nam sreća donijeti

”Da mi kakva čkvara učinimo,

”I gladni se mesa napitamo….. ”

 

 

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *