5

Poslednji čuvar pravog ukusa

Stari zanati nas polako, ali sigurno, napuštaju. Postoji svega nekoliko kulltnih zanata koji su se održali u Nišu, ne samo u Nišu, već i u celoj državi. Mnogi ne pamte zanimanje sodadžije, a klakere su pili od najranijeg detinjstva.
Upravo u našem gradu postoji, možda i poslednji, sodadžija i čuvar starih ukusa i vrednosti. Ekipa Zgubidana otišla je do njega da sazna kako se pravi klaker.

“Danas se ovaj posao veoma teško održava. Traže od nas da proizvodnja bude industrijska, da nije stari zanat. Da bi držao sodaru moraš da imaš tehnologa, moraš da imaš mašine, sve ostalo. Ranije se to radilo ručno” – rekao je Dragan Petković, vlasnik sodare.

Dragan Petković, sodadžija

Dodao je da su ljudi i dalje željni dobrog klakera, iako on sada ne radi maloprodaju, jer se ne isplati. Međutm, ljudi mogu da dođu i probaju klaker direktno nakon proizvodnje.
Da bi održao svoj zanat i sprečio ga odlaska u zaborav, počeo je sarađuje sa kafićima i kafanama, jer kako kaže na taj način će barem ljudi piti kvalitetan klaker.

Kako se pravi klaker?

Sam proces proizvodnje, prema rečima Dragana Petkovića, sličan je procesu proizvodnje bilo kog drugog soka.

“Počinje se proizvodnja pripremom sirupa, baznih sirovina. Sada je to mnogo lakše, imamo automatsku mašinu koja sve to sama završi”.

Inače, 1904. godine u Niš je stigla prva sodadžijska radnja, a sa njom i receptura pravljenja klakera. Prema Draganovim rečima, Jevreji su bili ti koji su obogatili Niš ovim napitkom, a od tog momenta receptura nije izlazila iz porodične kuće Petković.

Proces proizvodnje

Na kraju je dodao da, ako ljudi imaju želju da uživaju u ovom piću, bolje je da kupe staklenu ambalažu, jer ukus klakera iz plastike i iz stakla ne može se porediti. Niš i južna Srbija i u staroj Jugoslaviji bili su poznati kao najbolji proizvođači klakera, a Dragan će upravo zbog toga i ljubavi prema ovom poslu i dalje biti jedini čuvar pravog ukusa klakera u Nišu.

Nikola Đukić

Nikola Đukić

Diplomirani žurnalista i master komunikolog. Pored novinarstva bavi se marketingom, pisanjem scenarija, snimanjem dokumentarnih filmova, muzikom. Od 2017. godine postaje jedan od osnivača NVO "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture" i portala "Zgubidan.rs"

5 Comments

  1. Bravo “Zgubidani” koji to niste. Vi ste sve drugo samo ne gubite uludo vreme. Pre bih rekla da vam je princip “Carpe diem”. Pametni, radoznali, preduzimljivi. Sačuvajte od zaborava sve naše vrednosti. Vi to možete! Dugo trajali i radovali nas lepim tekstovima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *