0

Pozajmljene reči u srpskom jeziku

Pre izvesnog vremena pisali smo o frazama u srpskom jeziku, zato smo sada rešili da pomenemo i neke reči bez kojih je naš jezik nezamisliv, a ipak ne pripaju srpskom, već nekom drugom jeziku.

Statistički podaci pokazuju da u našem jeziku postoji nekoliko hiljada pozajmljenih reči, najviše iz grčkog i turskog jezika. Međutim, ne zaostaju tuđice iz nemačkog, mađarskog, češkog, latinskog, italijanskog, engleskog, francuskog jezika.

Reči u srpskom jeziku - Zgubidan

Izvor: recnik.biz

Mađarske reči u srpskom jeziku

Osim što sa našim susedima delimo strast za vaterpolom, očigledan je i njihov uticaj na naš govor. Iako ne kažemo juna pot kada nekom poželimo dobro jutro ili oca ne zovemo opo, mnoge reči smo ipak pozajmili iz njihovog jezika. Lista jeste dugačka, a ovo su neki od najzanimljivih.

Alas, ašov, bitanga, bunda, kočija, soba, varoš, cipele, lopov, gulaš kao i mnoge druge.

Grčke reči u srpskom jeziku

Nije ni čudno što nas od sredine jula do sredine septembra ima više u Grčkoj nego u Srbiji. Ljubav prema grčkim plažama i moru je možda i veća zbog toga što mnoge njihove reči razumemo.

Avlija, bre, crkva, ćuprija, cvekla, daska, drum, đak, đakon, đubre, episkop, guma, hartija, hiljada, jeftin, kamata, karanfil, koliba, kesten, klisura, komad, koš, krevet, kutija, livada, luk, patos, nafta, pita, pop, rovit, somun, sunđer, talas, tiganj, trpeza…

Turske/persijske reči u srpskom jeziku

Bogami, lista turskih reči u srpskom jeziku je pozamšna, ipak je naše “druženje” od par stotinak godina učinilo svoje. Zato sada sa uživanjem, skoro pa tečno, razumemo šta protagonisti turskih serija kažu bez da čitamo prevod.

alat, ajvar, badem, baksuz, bakšiš, barut, baš, budala, bunar, burek, burazer, burma, čaj, čak, čamac, čarapa, čaršav, ćelav, ćevapi, čelik, čizma, čoban, ćorav, ćufta, dugme, dušek, duvan, džep, džigerica, džezva, džangrizav, džukela, ratluk, jeftin, jok, kesa, majmun, taze, turšija, čorba, čaršija, sarma, meze, kašika, ćilim, katanac, buđelar, sikter, bircuz, astal, đevrek, sabajle, mašala baksuz, aman, ćumur, zulum, kiosk, kabadajiha, sevdah, ćumur, komšija, mufte, narandža, peškir, podrum, sanduk, šator, šećer… i još nekoliko hiljada drugih.

Ostale tuđice u srpskom jeziku

Kao što je do sada i moglo da se zaključi, pouzimali smo sve što smo mogli, za neke reči čak nemamo ni alternativu.

Časopis, povod, uloga, spis, čitanka, stanovništvo, robot, pištolj, kopačka, pozor, sklek, plin preuzeli smo iz češkog jezika. Reči poput pantalone, ćao, tenor, opera, balkon, fašizam, mafija, medalja, paparaco, pijaca, kantautor potiču iz italijanskog.

Kasarna,  kravata, avenija, abažur, banalan, bulevar, grupa, žanr, žargon, kavaljer, kompot, legitimitet, liker, masaža, mašina reči su francuskog porekla.

Brak, nagrada, ličnost, čudovište, zapeta dvojnik, učtivost, bojevi metak, usled pozajmili smo od Rusa. Od Nemaca smo “maznuli”  vagu, peglu, buter, lajtmotiv, lozinku, molera, majstora, farbu, farbati, šalter, šine, šminku, ceh, šraf, rikverc...

Na kraju krajeva, fraza “Pričaj srpski da te ceo svet razume” konačno je dobila smisao.

 

Nikola Đukić

Nikola Đukić

Diplomirani žurnalista i master komunikolog. Pored novinarstva bavi se marketingom, pisanjem scenarija, snimanjem dokumentarnih filmova, muzikom. Od 2017. godine postaje jedan od osnivača NVO "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture" i portala "Zgubidan.rs"

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *