0

Srećko Petković – Nacionalna kuhinja iz ugla kuvara

Ponedeljak, 16. oktobar poznatiji je kao svetski dan hrane. Upravo tim povodom naš sagovornik bio je Srećko Petković, sa kojim smo razgovarali o kulinarstvu i nacionalnim jelima Srbije. Srećko se godinama bavi kulinarstvom, a iako mu to nije glavna profesija.

“Kulinarstvom sam počeo da se bavim sasvim slučajno. U početku je sve to bio hobi, dobio sam poziv da radim na Nišvilu i prihvatio sam jer volim džez i to je bila idealna prilika da iskombinujem lepo i korisno. Slušao sam odličnu muziku i još bio plaćen. Nakon toga nastavio sam da se bavim kulinarstvom, jer stvarno volim da kuvam”.

Kako se nikada pre Nišvila nije bavio ovim poslom javno, odlično je prihvaćen, a još brže se snašao.

“Postepeno sam uvođen u posao. Niko nije imao predsrasuda prema meni jer po profesiji nisam kuvar, već su svi tretirali ravnopravno. Talenat i trud prepoznali su vlasnici i poslali su me na Kopaonik da radim kao kuvar u jednom od boljih restorana”.

Srećko Petković je još uvek student i budući lekar. Kroz studije dosta je učio o pravilnoj ishrani. Stečeno znanje uspeo je da iskoristi radeći kao kuvar.

“Nije jednostavno raditi i studirati istovremeno. Mnogo odricanja je potrebno da i jedno i drugo ne bi bilo zapostavljeno. Mislim da za sada nemam tih problema. Kada medicinu i kulinarstvo u istoj rečenici, mislite da je nemoguće naći povezanost. Između ostalog na medicini učite i o pravilnoj i zdravoj ishrani, pa sam to znanje pokušao da prenesem i u kuhinji”.

Sarma nije naše tradicionalno jelo

Mnogo toga zbunjuje kada je u pitanju nacionalna hrana. Za neka jela mogli smo da se zakunemo da su tradicionalna. Sada već i jesu tradicionalna, ali Srbija nije zemlja koja ih je izmislila. Uzmimo primer sarme.

“Mnogi misle da je sarma naše nacionalno jelo, ali nije. Sarmu smo preuzeli od Turaka, kao i burek. Međutim, burek koji se pravi kod nas, malo je drugačiji, jer se pravi od svinjske masti. Namenski se u vreme Turaka pravilo od masti, jer naši preci nisu želeli da obeduju sa njima”.

Međutim, ne stvara samo sarma konfuziju.

“Pasulj i krompir su u Srbiju doneti u 17. odnosno u 18. veku, tako da sva jela nastala od ovih namirnica ne mogu se nazvati našim tradicionalnim jelima. Pasulj je stigao iz Meksita, a krompir smo uvezli iz Italije.”

Šta je stvarno nastalo u Srbiji?

Kada je reč o hrani, prva stvar koje se Srećko Petković mogao da se seti, bio je ajvar.

“Kada govorimo o našoj tradicionalnoj hrani, ne možemo da ne pomenemo ajvar. Provereno, najbolji ajvar se pravi u Leskovcu. Znamo svi kako se ajvar pravi, tako o tome neću mnogo da pričam, ali ajvar je nešto po čemu bi naša kuhinja morala biti prepoznatljiva. Kada smo već kod Leskovca, naša hrana je prepoznatljiva i po roštilju. Meni je, kada pričamo o roštilju, najomiljeniji leskovački uštipak. Pravi se od leskovačkog roštilj mesa, tucane-ljute paprike, kačkavalja, slanine i belog luka. Kada smo već kod omiljenih domaćih jela, ne mogu a da ne pomenem teleću glavu u saftu”.

Nije samo ajvar, ono po čemu je naša gastronomija prepoznatljiva. Srbija je mesto nastanka i prženije, u narodu poznatije kao “prženo”.

“Pored ajvara, moglo bi se reći da je prženija srpski produkt. Na ovo jelo ljudi ne obraćaju preveliku pažnju, ali je pravo srpsko, letnje jelo. Potrebno je da u kuhinji imate malo paprike, jaja i paradajza”.

Prženija - Zgubidan

Izvor: juznasrbija.info

Najbolji je srpski kavijar

Malo je poznata činjenica da je Srbija imala najbolji kavijar u 19. veku. Pre nastanka Đerdapske klisure na Dunavu uzgajan je srpski kavijar, koji je, kako se priča, bio jedan od delišesa na Titaniku.

16. oktobar jeste svetski dan hrane, a mi bi mogli da ga proslavimo uz krišku hleba namazanu ajvarom, prženijom, kiselim krastavčićima i po kojom pljeskavicom. Prijatno.

Ajvar - Zgubidan

Nikola Đukić

Nikola Đukić

Diplomirani žurnalista od 2015. godine, apsolvent mastera komunikologije. Novinarstvom se bavi već 5 godina. Između ostalog bavi se marketingom, pisanjem scenarija, snimanjem dokumentarnih filmova. Od 2017. godine postao jedan od osnivača NVO “Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture”.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *