0

Sreten Božić – Glasnik iz sveta duhova

Pripadati gradu, zemlji, narodu, ne znači uvek da će taj grad, ta zemlja pa i taj narod prihvatiti određenu individuu. Sreten Božić, poznatiji svetu kao “Wongar”, svoje mesto našao je daleko od mesta kome je “pripadao”. Zbog političke pozadine njegovog oca Stevana Božića, Sreten se mučio da nađe svoj smisao u zemlji u kojoj živi. Presudni trenutak bio je otkaz iz užickih “Vesti” i zabrana da se bavi novinarstvom, koje dobija od Slobodana Penezića KrcunaNakon toga Sreten odlazi u “beli svet”, gde, u “tuđini” traži i nalazi prihvatanje.

"Bi Wongar"-Glasnik iz sveta duhova-zgubidan.

Izvor:Arkadija

Tragedija jednog naroda

"Bi Wongar"-Glasnik iz sveta duhova-zgubidan.

Izvor: New York Times

Kako Sreten, nije odgovarao užičkim “Vestima”, on odlazi put Italije odakle pešice stiže do Pariza, gde počinje saradnju sa Žan Pol Sartrom i Simonom de Bovoarom u časopisu “Les Temps Modernes”. Besparica, međutim, kasnije ga primorava da ode u Australiju i radi kao kopač zlata. Ubrzo dobija otkaz, i kreće da luta pustinjom Tanami na svojoj kamili. Od smrti je jednog Šumadinca, u sred pustinje, spasio urođenik plemena Varlpiri, koji je, prilikom pomaganja Sretenu, ponavljao reč Jukuru(Bezvoljan, neposlušan.)

Tako je Sreten Božić, iz Trešnjevice postao prvi belac koji je ušao u selo Aboridžina. Pronašao je, napokon, svoje mesto. Oženio se i pripadnicom plemena, Đumalom, dobio dvoje dece, i pronašao svoj mir. Da je čovek sam sebi najveći neprijatelj, pokazuje i činjenica da se desetina hiljada Aborodžina, razbolelo i pomrelo, i to od ruke svojih zemljaka. Britanci i Australijanci, su ni manje ni više iz “bezbedonosnih” razloga radili nuklearne probe na pustinjskim zemljama domorodaca. Zračenje je bilo pogubno. Nakon ovoga Sreten Božić je postao “Wongar”. Dobjia i nadimak Dingo-čovek, zato što nakon tragedije svoje porodice, koju je ubila oluja, odlazi da živi sam sa čoporom diviljih pasa, i imanje naziva “Dingova jama”.

Dingo-Čovek

"Bi Wongar"-Glasnik iz sveta duhova-zgubidan.

Izvor:Radiokativni komarac

Patnja koju su iskusili Aboridžini, nije se zaustavila samo na testovima nuklearnih oružija. Možda još veća tragedija bila je “asimilacija” vlade Australije, gde su se deca Aboridžina, neretko i silom, otimala i slala u “normalne” porodice. Wongaru su spasili život, a on se trudio da njima sačuva trag. Prva dela bili su mu romani trilogije nuklearne tragedije, “Valg”, “Karan”, i “Gabo đara”. “Bela” Australija je pokušavala da ga diskredituje na mnogo načina. Mediji su odbijali da pišu o njegovim delima, čak su mu i oduzimali rukopise. Simon de Bovoar mu je pomogla da izda knjigu “Valg” u Americi, u Nemačkoj je “Nuklernu trilogiju” izdao Rene Bel. Za delo koje, “Raki” (o aboridžinskom dečaku koji odrasta u Srbiji) dobija najveću australijsku nagradu za književnost. Dobitnik ove nagrade, po pravilniku književnika, postaje državni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Međitim, već sledeće godine pravilnik se menja i tako Sretena ostavljaju bez kandidature. Dugo su Aborodžini delovali kao narod duhova, narod mita, pa je tako, održavajući ove “mitove” živim Sreten Božić dobio ime Wongar- glasnik iz sveta duhova. Danas Sreten Božić zivi sa čoporom dingosa, a mi vam preporučujemo njegovu autobiografiju “Dingovo leglo”.

Nemanja Petković

Nemanja Petković

Student žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zanima me sport, muzika, film, poezija, pisanje.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *