0

Šta nam donosi dualno obrazovanje

Obrazovni sistem je jedna od najkritikovanijih sfera društvenog života u Srbiji. Iako većina ljudi misli da je najveći problem, upravo nezainteresovanost učenika i njihova nedovoljna motivisanost, neretko se susrećemo i sa jednoličnom i nedovoljno dinamičnom organizacijom nastave. Ako imamo u vidu da je cilj školovanja osposobljavanje za samostalno i funkcionalno obavljenje poslova u okviru izabranih zanimanja, jasna je potrebnost kontinuirane promene u strategiji obrazovanja. Modelu dualnog obrazovanja nekih od najrazvijenijih zemalja Evrope priključila se i Srbija. Pored svoje edukativne sentence, dualno obrazovanje pomaže da se kod učenika razviju i različite motoričke veštine. Ambijentalna nastava koja se realizuje upravo na mestima i na poslovima za koje se mlade osobe školuju, dovodi do praktične primene stečenih znanja.

Teorija i praksa mogu zajedno

Primeri dualnog obrazovanja Nemačke, Austrije i Švajcarske svedoče o njegovim pozitvnim stranama. U navedenim zemljama Evrope, učenici nakon završene osnovne škole bivaju usmereni na stručne škole koje im za vreme pohađanja nastave omogućavaju i stručnu praksu. Realizuju je u firmama i preduzećima onog profila koji su đaci upisom škole izabrali. Ovakvim vidom školovanja mladi su osposobljeni za rad odmah nakon završene škole. Bitna činjenica koja ukazuje na značaj ovakvog vida ulaganja u obrazovanje je da u visokom stepenu mladi odmah nakon završetka školovanja ostaju da rade u firmama u kojima su započeli stručnu praksu. Na ovaj način smanjuje se stepen nezaposenosti. Sa druge strane država dobija stručni kadar osposobljen za samostalni rad i život u onim oblastima koje tržište aktuelizuje.

U zemljama u kojima se sprovodi stručna praksa stepen nezaposenosti mladih manji je od 10%  dok je u Srbiji ta stopa iznad 50%.

Povezanost prirode i nauke

Ugledni čas kao model inovativnog obrazovanja

Organizacija nastave u osnovnoj školi može poslužiti kao dobra osnova za uvođenje praktične nastave u toku daljeg obrazovanja. Imajući u vidu da zrelost mladih nije usko povezan sa završetkom osnovnoškolskog obrazovanja moramo istaći bitnu, možda i presudnu ulogu osnovne škole u kreiranju njihovih znanja, veština i stavova. Sam rad sa decom često puta biva kritikovan. Na konstantnom udaru nalaze se, sa jedne strane profesori zbog svog „ustaljenog“ načina predavanja, a sa druge učenici  zbog ne poštovanja autoriteta i nezainteresovanosti kada je učenje u pitanju.

Istraživanja koja su sprovedena ne bi li se ovi problemi prevazišli dovode do „uglednog“ časa kao mogućeg modela dobro organitovane nastave sa visokim stepenom postignuća. Ugledni čas iziskuje punu predanost i kreativnost  samih profesora.  Za uzvrat donosi mnogo veću zainteresovanost za nastavni proces kod đaka. Časovi u prirodi i konkretni ogledi iz hemije, matematike ili fizike za posledicu imaju lakše i potpunije razumevanje nastavnih sadržaja i njihovu primenu.

Kreativan pristup matematičkim problemima

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *