0

Stefan Nikolić – Crno–beli svet

Stefan Nikolić je mladi stvaralac i samouki umetnik rodjen u Nišu 1994. godine. Po zanimanju je gradjevinski tehničar, a srednju skolu je završio 2009. godine u Nišu. U razgovoru sa svojim profesorom likovnog, koji je uočio nesvakidašnji talenat za crtanje portreta, Stefan je uvideo da je umetnost ono čime bi on voleo da se bavi. Odmah po završetku školovanja, svoj kreativni duh usmerio je na izradu grafita, da bi kasnije svoju tehniku „preneo“ sa papira na zid. Umetnost je postala Stefanova preokupacija i poslednjih osam godina neprestano radi i nadogradjuje svoje znanje i ljubav prema umetnosti. U poslednje tri godine poseban akcenat stavio je na umetnički pravac hiperrealizam.

Hiperrealizam je umetnički pravac koji je nastao 60-tih godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Pravac se zasniva na posmodernoj filozofiji Žana Bodrijara, francuskog filozofa i teoretičara. On je tvrdio da je spektakl ključan za shvatanje nekod dogadjaja, a hiperrealno je sve ono što je lažno, simulirano, sve ono što izgleda lepše od lepog.

U razgovoru za Zgubidan.rs, mladi stvaralac Stefan Nikolić izneo je svoje impresije i stavove o umetnosti.

Umetnost mi pomaže da ovekovečim svaku sliku koju doživim tokom dana. Stalnim traganjem za samim sobom uvideo sam da je umetnost moja preokupacija zbog mogućnosti koje mi ona pruža. Ljubav i ushićenje koje doživm svaki put kada stvorim novo delo u koje utkam svoj lični pečat ne mogu se opisati rečima. Zato volim umetnost, jer mi pruža mogućnost da izrazim sebe, bez da govorim o drugima“.

Zanimalo nas je gde pronalazi inspiraciju i u kom umetniku je prepoznao modele kojima teži.

Inspiraciju pronalazim svakog dana iznova, pošto je svaki put od posla do kuće, iako na prvi pogled isti, svaki put izuzetno različit. Mnogo toga zavisi i od duševnog (ne)mira kako ćemo i šta primetiti u našem okruženju. U poslednje tri godine moj rad bazira se na umetničkom pravcu hiperrealizmu. Posebno cenim rad umetnika Diega Fazia(Koi), i mogu reći da inspiraciju delom pronalazim i po ugledu na njegovo stvaralaštvo“.

Emocijonalnost koju umetnik prenosi na svoje radove kao i očaranost ljudskim crtama lica svedoči o njegovoj dubokoj impresioniranosti ljudskim (ne)savršenstvom. Radiovi Stefana Nikolića pretežno su crno-beli, pa nas je zanimalo da li je to isključivo povezano sa tehnikom koju koristzi ili iza svega toga postoji dublje značenje.

Da, ja volim da svet gledam kao crno –belo prostranstvo. U početku sam želo da uradim nešto drugo i drugačije i mislim da sam u tome uspeo. U poslednje vreme sam svoje interesovanje usmerio ka radu sa višebojnim hemiskama i flomasterima ( scribble art)“.

Izradom portreta naš sagovornik zeli da ukaže na lepotu različitosti.

Radovi mladog stvaraoca uspeli su da zaintrigiraju mnoge poštovaoce umetnsti u Srbiji ali i u inostranstvu. Posredsvom svojih radova uspeo je da upozna dosta umetnika i da se upozna sa različitim vidom umetničke impresije. Više puta bio je gost na izložbama u Beogradu i Novom Sadu, a u narednom periodu voleo bi da poseti Italiju i izbliza se upozna sa radom Diega Fazia.

Lazar Marković

Lazar Marković

Rodjen 1992. godine u Beogradu. Novinarstvom se bavi već pet godina. Takođe bavi se kopirajtingom ( copywriter ), kao i pisanjem sportskih kolumna. Za vreme studija radio je na Niškoj televiziji. Od 2017. godine, postao je jedan od osnivača NVO - „Zgubidan – Centar za osnaživanje urbane kulture“.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *