0

Svetu (nama) se ne može ugoditi

Živimo u modernom svetu. Svetu digitalizacije. Svetu gde nam je sve na dugme. Svetu u kome imamo bezbroj mogućnosti… Svetu svega. Međutim mi smo i dalje nezadovoljni i nesrećni. Zašto?

Planirali smo u nedelju da provedemo dan napolju, ali avaj, pala je kiša, a onda mi padamo u očaj, jer je to jedini dan u nedelji kada smo slobodni.

Omiljeni bend je otkazao svirku, i sada ćemo ceo dan i noć provesti u krevetu, jer, zaboga, nismo planirali ništa kreativnije za vikend, umesto da jednostavno izađemo napolje i vidimo gde će nas put odvesti. Čoveče, kad je moja sestra bila mojih godina, i mlađa (s obzirom da je tada retko ko imao mobilne telefone) znala je samo da izađe u grad, naleti na ljude koje zna i provede se neverovatno.

Profesor nam je dao nižu ocenu, a mi smo znali za čistu 10-ku. E, sada ćemo cele nedelje daviti ljude oko sebe, žaliti se i govoriti kako je on iskompleksiran, kako nema šta drugo da radi i kako je njegov jedini smisao u životu da muči nas “jadne“ studente. Još dolazi stalno na predavanja masne kose, u jednom te istom kariranom džemperu, a dok radimo kolokvijum, stalno zuri u jednu tačku.

Bolje da ne nabrajam dalje raloge zbog kojih sami sebi umemo da pokvarimo dan ili čitavu nedelju. Da, sami sebi, dobro ste pročitali. Jer smo mi ti koji odlučujemo kako ćemo se osećati, mi smo ti koji kontrolišu naše misli i osećanja, a ne neko drugi.

Ono što je bilo juče nije na nama da ispravljamo, nego je sutra na nama da pobedimo ili izgubimo.

 

Zgubidan

Izvor: nicspaull.com

Šta je vreme?

Neki kažu kako ima vremena, sad je “malo smor“, ali sutra će sigurno biti bolje. Ne, neće biti bolje sutra, ukoliko se sami ne potrudimo. I ne, nema vremena, jer dok se okrenemo život prozuji za čas.

Zaboravili smo da živimo u trenutku, i dozvolili smo da nas obuzmu nebitne i prolazne stvari. Probleme stavljamo pod tepih, brinemo o stvarima koje ne možemo da kontrolišemo, umesto da usmerimo svoju energiju na stvari koje možemo da stvorimo. “Gubimo“ vreme razmišljajući o pogrešnim ljudima i prošlim stvarima. Ono što nije tu, ne treba da bude tu, ono što je tu, je sve što nam je potrebno.

“Biti ovde sada, je ono što je bitno. Nema prošlosti i nema budućnosti. Vreme je pogrešno protumačena stvar. Sve što je ikada bilo jeste sada. Možemo da steknemo iskustvo iz prošlosti, ali ne možemo da je oživimo. Možemo da se nadamo budućnosti, ali ne možemo znati gde je ista.”

Svet za dobar dan

Jutro je dobra prilika da poželite da volite, da poželite da brinete, da pripadate. Da se smejete i da vidite sebe u dobrom raspoloženju. A ako sutra pada kiša, nemojte se sakriti u sobi, izađite napolje i upoznajte je. Možda ćete se iznenaditi.

I da, obavezno započnite dan dobrom muzikom.

Ema Janošević

Ema Janošević

Rođena u Knjaževcu 1992. godine. Živi i radi u Nišu, gde je završila fakultet za turizam i hotelijerstvo na Univerzitetu Singidunum. U slobodno vreme voli da gleda kultne filmove i istražuje svet slikarstva i raznih muzičkih žanrova.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *