0

Svuda prepoznatljivi pirotski ćilim

Pirot je u Srbiji, ali i šire, prepoznatljiv po stvarima koje se u ovom gradu prave. Pirotski ćilim je, pored pirotske peglane kobasice i pirotskog kačkavalja, nadeleko prepoznatljiv. Tradicionalna izrada i materijali koji se koriste vekovima deo su “recepta” za proizvodnju ćilima koji su traženi svuda u svetu. Zanimljivu priču o pirotskom ćilimu, ispričala nam je Salavica Ćirić, predsednica zanatskog udruženja za izradu ćilima i suvenira “Damsko srce”.

Zaštićeno ime – “Pirotski ćilim”

“Tradicija pravljanja pirotskog ćilima duža je od 500 godina. Po pisanim izvorima putopisaca koju su ovuda prolazili, pirotski ćilimi imali su šare kakve oni do tada nikada nisu videli. Sam zanat se prenosi sa kolena na koleno i mi verujemo da je on na ovim prostorima i duže od 500 godina.

Pirotski ćilim je 2002. godine, naporima grada, dobio zaštitu geografskog porekla proizvoda. Ovo mnogo znači zbog autentičnosti. Znanje izrade pirotskih ćilima je 2012. godine, zaštićeno od strane UNESCO-a kao nematerijalna kulturna baština.”

Zadruga “Damsko srce”

Kako bi ovaj zanat bio sačuvan od zaborava, potrebno je nešto više od činjenice da je cenjen i jedinstven. To je bio jedan od ključnih razloga za osnivanje zadruge za isradu ćilima i suvenira “Damsko srce.”

“Ova zadruga osnovana je 2009. godine. Zadruga je dobila ime ‘Damsko srce’ po jednoj od šara. Zadruga je okupila uglavno žene, etuzijaste, koje vole narodnu tradiciju i koje su odlučile da učine nešto konkretno kako bismo sačuvale pirotski ćilim. Osnovane smo u trenutku kada su se sve ostale radionice zatvarale iz ekonomskih razloga.

Grad Pirot je u tom periodu presta sa dotiranjem ćilimarstvu i zbog toga su se radionice, jedna po jedna, zatvarale. Pre 100 godina bilo je gotovo 5000 žena u Pirotu koje su se bavile ćilimarstvom i to je bila najveća neformalna fabrika u Evropi. Danas u Pirot ima 10ak žena koje se bave izradom ćilima. Zbog toga zadruga ima dvostruku ulogu, da budemo čuvari narodne tradicije, ali i da budemo preduzetnice. “

Kako se pravi pirotski ćilim

U zavodu za intelektualnu svojinu, postoje strogi kriterijumi za pravljenje pirotskog ćilima. Propisane su 95 šara i 122 ornamenta. Zadruga “Damsko srce” upravo proizvodi ćilime koji su autentični i kakvi su rađeni pre više stotina godina.

“Proces pravljenja pirotskog ćilima je izuetno dug. Primera radi, jedna ćena koja je vična majstorica, koja zna šare napamet, za mesec dana može da izradi samo 80cm kvadratnih ćilima. Ovaj proces je tolikog dug upravo zbog autentičnosti i umetničke vrednosti.

Ono što je takođe karakteristično je da se pirotski ćilim pravi isključivo od vune. Međutim ne ni bilo koje vune. Upitanju je vuna ovaca pirotskog kraja, sorte pramenka, čija je vuna izuzetno jaka i to daje dugovečnost ćilimu. Takođe i razboj na kome se tka je jedinstven i naziva se pirotski razboj. On je “mercedes” u svetu razboja jer on pomoću tehnike klečanja daje taj kvalitet.”

Pored ovog zanimljive su i priče, da pre par stotina godina, devojka iz pirotskog kraja nije mogla da se uda ukoliko ne zna da pravi pirotski ćilim, a da se inteligencija devojaka merila po tome koliko šara umeju da naprave.

Stari zanati poput pravljenja ćilima imaju izuzetnu ulogu u očuavnju kulture jednog naroda. Takođe, proizvodi poput pirotskog ćilima mogu biti veoma zanimljivi ljudima drugih kultura. Ovo su samo neki od razloga zbog čega se ovaj, i zanati poput njega, moraju potpomagati kako bi prenosili duh naše kulture ali i doprineli razvoju.

Mladen Ristić

Rođen 1992. u Nišu. Apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Bio član nekoliko organizacija koje su svojim delovanjem podsticale napredak u društvu. Bavi se pisanjem kolumni iz sfere drušvenih dešavanja. Od 2017. godine jedan od osnivača NVO - "Zgubidan - Centar za osnaživanje urbane kulture"

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *